Спречен покушај да се кућа Павелићевог доглавника прогласи националним спомеником БиХ

Спречен покушај да се кућа Павелићевог доглавника прогласи националним спомеником БиХ.

Док се декларативно заклињу у антифашизам, бошњачки политички и јавни представници на све могуће начине покушавају да оперу биографије својих предака, који су током Другог светског рата били на страни фашизма и НДХ-а. Последњи пример на светло дана изашао на седници Комисији за очување националних споменика БиХ. Пред њене чланове стигла је десет година стара петиција, да се једна кућа у Тешњу прогласи националним спомеником. И то ни мање ни више него кућа Павелићевог доглавника и осуђеног ратног злочинца- Адемаге Мешића.

Таман кад помислите да у БиХ не може ништа да вас изненади, демантује вас петиција Музеја Тешањ. Иако стара десетак година, сада је стигла пред надлежну комисију. Да кућа доглавника НДХ Адемаге Мешића, буде национални споменик – и за овакву БиХ, у најмању руку је аспурдна.

– Ми се морамо сјетити да је БиХ у Другом свјетском рату, учествовала на страни антифашистичких сила и да су њени народи, сви који живе у њој, дужни да поштују антифашистичко наслијеђе ове земље и да се овакав ревизионизам не смије дозволити, да се велича име некога ко вријеђа вјерске, етничке и људске осјећање било којег народа у БиХ, а нарочито потомака оних који су страдавали на стратиштима, у логорима НДХ – каже Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске.

Кад је покушала да укаже да је проглашавање куће усташког доглавника и ратног злочинца за национални споменик у најмању руку непримерено, наишла је на отпор другог члана Комисије Фарука Капиџића са којим је ушла и у вербални сукоб. Потврђује то и тонски запис са сједнице.

Да ли подржава иницијативу да се Мешићева кућа прогласи спомеником, да ли је то примерено с обзиром на његову улогу у Другом светском рату – питања су на која Капиџић није желео да нам одговори.
Није одговорио ни Ошап Гаћановић, него је напустио седницу.

– Ови изливи, нажалост, долазе из кухиње СДА, који се односе на цијели један народ. Тако да, није неуобичајено да га чујемо како говори да се Срби могу осјећати Србима, али да су они етнички Босанци, да се Срби требају навићи на придјеве да су њихова добра босанска или у једном случају чак и Турска. А није неуобичајено, заправо је и најчешће да слушамо ратну реторику – додала је Гаћановићева.

А због кога је, заправо, овај пут уследила оваква реторика, најбоље знају историчари. Адемага Мешић, пут до високог функционера НДХ, градио је између два светска рата. Тај пут и оданост, наводе, великохрватској идеји награђена у јулу 1941, када га је Анте Павелић именовао својим доглавником.

– Доглавник је замјеник поглавника, први до њега, и он од тада оснива усташке организације у БиХ и активно учествује у организацији и спровођења геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Неспорна је његова улога у 2. Свјетском рату, стотине хиљада људи су изгубили живот од усташког режима – рекла је Сандра Лукић, историчар Филозофски факултет, УНИБЛ.

Адемага Мешић, је 1945. након слома НДХ побегао у Аустрију, где је ухапшен и предат југословенским властима. За велеиздају и ратни злочин, осуђен је на доживотни затвор и губитак грађанске части и одузимање имовине. И поред ових података, идеја да његова кућа буде национални споменик, не чуди Лукићеву, јер покушаји ревизије историје, у Федерацији, нису непознаница.

– Ми смо заправо свједоци свакодневног историјског ревизионизма у ФБиХ. Није овде само ствар ревизионизма, овдје се ради и о нечему много опаснијем, стављање куће Адемаге Мешића на листу националних споменика данашње БиХ значи нешто друго, и ревитализацију и рехабилитацију фашистичке идеологије – додала је Лукићева.

Због свега, Ошап Гаћановић најављује да ће инсистирати на правним механизмима који постоје прописани за кривично кажњавање оних који желе да величају усташког поглавника.

РТРС

Бонус видео