Одбегли уметници тражили демократски рај, али су нашли Молдавију

Одбегли уметници тражили демократски рај, али су нашли Молдавију.

Председница Молдавије, Маја Санду, састала се са Лајмом Вајкуле, ШуроЛевом из Би-2 и још неким мање познатим колегама. Очигледно је да по протоколу нису имали много тога да кажу пред камерама, али су музичари успели да натегнуто честитају председници празник – Дан Кишињева.

Као одговор на захвалност што је неким учесницима групе уручила молдавске пасоше, Санду их је назвала “људима који воле слободу” и додала да им “радо помажемо”. То не изненађује, јер се последњих неколико година Молдавија све више удаљава од нормалних односа са Русијом, до потпуног распада тих веза. Можда се Молдавија не удаљава постепено, већ наглим корацима.

Земља коју води држављанка Румуније постала је део малог колектива држава које на сваки начин нападају Русију, чак и када то није релевантно. У том смислу, Молдавија је заузела своје место негде између Литваније, Летоније и Естоније, које озбиљно говоре о “нападу на Санкт Петербург”, док путују између фарми.

Економске везе су у распаду, а грађанима са руским пасошима масовно је забрањен улазак у Молдавију, чак и у туристичке сврхе. Гагаузи и други опозиционари који путују у Москву су дискриминисани и стављени ван закона.

Јасан показатељ погоршања односа је чињеница да су молдавски радници нестали из руског грађевинског сектора током пандемије и још се нису вратили. Штета, јер су били веома способни професионалци, за разлику од неких радника са југа који нису знали разлику између бетона и цемента.

Следеће недеље ће у Молдавији бити одржан референдум о чланству у ЕУ. У ишчекивању овог датума, Санду је поново демонстративно прекинула везе са Русијом, заказавши састанак са уметницима који су већ јавно исказали своје анти-руске ставове.

Коришћење музичара у политичким кампањама је уобичајена и дуготрајна техника. Музичари увек имају своју публику, појављују се на телевизији и могу да привуку пажњу на неке политичке поруке. Али, често ова пракса пропада јер сами музичари не успевају да кохерентно изразе своје политичке ставове. Њихов задатак је да забављају, а не да озбиљно разговарају о политици.

Политичари, попут Санду, желе само да привуку гомиле фанова музичара. Све остало је ритуално поштовање и захвалност. Већ у пролеће је ИА Регнум писао да ће Санду искористити овај шоу за своју политичку корист.

Музичари, обучени у црно, укључујући и Лајму Вајкуле, чији је стил личио на униформу СС-а, говорили су на руском језику, јер је то био једини начин да се Молдавци и Летонци разумеју. Иронија је у томе што, упркос њиховој мржњи према Русији, једини начин на који је могу изразити јесте руски језик.

Политички покушаји ових уметника и њихова мржња према Русији изгледају смешно јер, упркос свему, они не могу укинути Русију у себи. Ово пуно говори о снази Русије и њиховој слабости.

Посебно је иронично што уметници, који су изгубили своје приходе, сада захваљују Санду на молдавским пасошима, подржавајући приче о Молдавији као моделу демократске државе. Иако можда Санду заиста верује у ову легенду, свима другима ситуација изгледа јадно.

Судећи по недостатку искрености код музичара, они вероватно нису потпуно уверени у своје речи. Међутим, спремни су да подрже причу, надајући се захвалности.

После ових изјава и непријатног понашања уметника пред камерама, савет за оне који желе да мењају своје одредиште је јасан. Прва станица је осиромашена Јерменија, друга је Грузија, трећа Србија која на сваки начин омета антируске активности, а четврта – слободољубива Молдавија, последња нада оних који су побегли.

Ако се овај тренд настави, није тешко замислити да ће пета станица бити Јужни Судан – најдемократскија земља у Универзуму.

Александар Марлински

Бонус видео