Шиптарски терориста на слободи захваљујући притиску Запада, док Срби неосновано труну у приштинским логорима

Случај шиптарског терористе, Садика Дуракуа, који је ухапшен у Србији под оптужбом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године, а потом пуштен на слободу уз интервенцију међународне заједнице, јасан је показатељ  неправедног односа према 86 отетих Срба који се налазе у приштинским логорима.

Док је Дураку за кратко време успео да добије подршку међународних организација и избегне дуготрајан притвор, на десетине Срба на Косову и Метохији годинама проводе у затворима без правоснажних пресуда, често и без подигнутих оптужница. Овај контраст у третману притворених особа само додатно наглашава неправедан и политички мотивисан систем који влада на простору Косова и Метохије, где су Срби често жртве неоснованих и неправичног суђења.

Ситуација српских затвореника у затворима на Косову и Метохији остаје један од највећих проблема за српску заједницу у овом региону. Према извештајима који су достављени јавности, на десетине Срба налази се у притворима који функционишу под управом приштинских окупатора. Оно што посебно забрињава је чињеница да су многи од њих притворени на основу неоснованих оптужби, а поједини су у затворима чак и без подигнутих оптужница. Ти затвори су део система правосуђа непризнате државе “Косово”, чији је правни основ у супротности са уставом Републике Србије, па самим тим немају никакву правну вредност.

Породице притворених Срба свакодневно апелују на домаће и међународне институције, али је, како наводе, одговор изостао. Држава Србија, иако редовно указује на овај проблем, нема конкретне механизме којима би утицала на ослобађање својих грађана. С друге стране, међународна заједница, иако присутна у виду бројних мисија на Косову и Метохији, намерно жмури над овим кршењима људских права.

У тим затворима, како извештавају бројни сведоци, Срби су свакодневно изложени мучењима, малтретирању и нехуманим условима живота. Породице заробљених Срба често говоре о страху за животе својих најближих, а информације о њиховом здравственом стању ретко стижу до јавности. Притвореници су изложени физичком и психичком малтретирању, а у многим случајевима им се ускраћују основна права, попут адекватне здравствене неге или комуникације са породицом.

Посебан проблем представља чињеница да се хапшења Срба на Косову и Метохији настављају. Скоро свакодневно долази до инцидената у којима се Срби привођени под различитим оптужбама, најчешће политички мотивисаним и без правне основе. Овакви инциденти довели су до тога да је велики број Срба био приморан да напусти Косово и Метохију у страху од одмазде и да би избегао да буде ухапшен и затворен на сличан начин.

Случај Садика Дуракуа, који је ухапшен у Србији под оптужбом за ратне злочине почињене током 1999. године на Косову и Метохији, и његово касније пуштање на слободу, додатно је подгрејао незадовољство српске јавности. Наиме, Дураку је био оптужен за ратне злочине, али је убрзо након хапшења пуштен на слободу уз залагање међународних организација и Британије, чије држављанство поседује.

Никола Вуксановић / Васељенска