Норвешка: Група антиисламиста запалила Куран, бурне реакције муслимана широм света

Нови инцидент који је разјарио муслимане у Европи одиграо се у Норвешкој — група антиисламиста запалила је примерак Курана у центру Кристијансанда, што је изазвало бурну реакцију муслиманске јавности широм света.

Скуп који је организовала група „Зауставите исламизацију Норвешке“ (СИАН) у овом јужном норвешком граду претворио се у насиље након што је вођа те групе Ларс Торсен одбио да изврши наредбу полиције против спаљивања свете муслиманске књиге.

На видео-снимку се види како Торсен баца запаљени Куран док на њега виче један човек, након чега га напада и покушава да зграби Торсенову јакну и да га повуче. Међутим, нападач пада на земљу, након чега улеће полиција која прекида тучу. Како преносе медији — и Торсена и његове нападаче полиција је притворила.

Убрзо затим стигле су бурне реакције из земље и из иностранства. Муслимански лидери у Норвешкој најавили су да ће поднети кривичне пријаве против ове организације, а убрзо затим уследиле су оштре реакције Пакистана, Ирана и Турске. Такође, овим поводом је Министарство спољних послова Пакистана позвало норвешког амбасадора на разговор.

Званични Карачи је такође саопштио да је чин паљења Курана „повредио осећања“ преко 1,3 милијарде муслимана широм света, уз оцену да ништа од овога не може да се оправда правом на слободно изражавање мишљења. Истовремено, реаговала је и јавност у Пакистану, а окупљени грађани су у центру престонице запалили норвешку заставу, а уједно и америчку.

​„Да би се разјаснио целокупни проблем по питању муслимана у Норвешкој, али и генерално у свим северним европским земљама, неопходно је сагледати читаву комплексност тих несугласица које датирају још одавно“, објашњава за Спутњик Константин Воронов са Института за међународне односе Руске академије наука..

Случај „Брејвик“ као пример

„Проблем са, конкретно, Норвешком је што је у питању изузетно хомогена земља, чије становништво махом чине Норвежани, уз мали број странаца који углавном долазе из околних земаља — Шведске, Данске и Финске“, образлаже Воронов.

„Међутим, ако се у обзир узме да у Норвешкој укупно живи нешто више од пет милиона људи, тренутни број муслимана у тој земљи — 150.000 постаје ’приметна‘ цифра“, додаје саговорник Спутњика.

Он је подсетио на инцидент са Андерсом Брејвиком, који је 2011. године убио 77 цивила, међу којима највише младих који су били присталице Радничке партије Норвешке. Од њих се очекивало да ће постати политички представници Норвешке, а у Брејвиковим очима то су били „политичари у настајању“ који би само наставили да спроводе политику отварања врата Норвешке за долазак муслимана.

„Овај инцидент са паљењем Курана је безначајан у односу на оно шта је урадио Брејвик. Притом, Брејвик и дан данас не губи на популарности. Поред тога, десничарске партије у Норвешкој постају све јаче, тако да слободно можемо да очекујемо наставак целе ове приче“, констатује.

Европски парадокс

Иако Европа не жели мигранте у својим земљама, треба напоменути да су им они неопходни у виду јефтине радне снаге. Међутим, проблем настаје оног тренутка када се сагледа какве је мигранте Европа „добила“ — то су углавном они који нису способни да раде, а нису чак ни спремни да се асимилују. Они су, према речима Воронова, дошли по социјалну помоћ, а не да раде, док су Европи потребни радници.

Са друге стране, када је реч о питању религиозне слободе у Европи, Воронов каже да овај случај са паљењем Курана не треба сагледавати у том домену, већ као демонстрацију политичке идеје.

„Ти људи који су палили Куран показали су да су против свега тога. У Европи влада тренд затварања хришћанских цркава, док, са друге стране, широм континента ничу нове џамије, што такође утиче на пораст антиисламске тематике“, додаје.

Јужна Европа далеко толерантнија

Воронов тврди да је у јужној Европи, а ту се пре свега мисли на Балкан, ситуација другачија него на северу Старог континента. На Балкану су муслимани присутни вековима, а одувек је владао и јак утицај муслиманске Турске.

„На југу Европе влада мултиконфесионална средина, док је на северу ситуација са становништвом током историје била далеко чистија. На северу влада моноконфесионална средина, народ тамо све гледа кроз призму ’моно‘. Народи су живели поприлично изоловано још у 19. веку,а до одређених промена је дошло заједно са индустријализацијом, након чега се појавила и потреба за толеранцијом“, наводи наш саговорник.

Воронов каже да се управо зато слобода вероисповести изузетно тешко прихвата са појавом миграната у тим срединама.

Спутњик