Како спречити злоупотребу личних података наше деце у виду пројекта “Здравитас“
(Фото: ЕПА)
Ствари стоје овако. Повереник за заштиту личних података је рекао да просветни радници (учитељи, наставници и професори) могу да уписују податке о деци у Здравитас и да то није противзаконито, односно да са подацима ВАШЕ, НАШЕ деце може да се чини шта год виновници агенде буду решили и да им за то НИЈЕ ПОТРЕБНА САГЛАСНОСТ РОДИТЕЉА!
У оваквој ситуацији потпуног кршења закона и апсурда, родитељима једино преостаје да однесу ИЗЈАВУ секретару школе у којој пише да НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ да се било шта дели без сагласности родитеља, обавезно у два примерка са заводним печатом, и то што пре, до краја недеље.
Уколико се ипак деси да неко од просветних радника упише податке о деци у Здравитас, добиће од адвоката кривичну пријаву, треба о томе такође љубазно обавестити просветне раднике.
Дакле, у овом тренутку једино родитељи могу да заштите своје дете, па нека свако ради према својој савести.
Изјава:
Аутор: Тамара Брадић, психолог / Борба за истину
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
objavite ako je interesantno:
sa Danas
Neizdrživo je biti vaspitač u neuređenom predškolstvu
Aleksandar Đorđević
O degradaciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Neizdrživo je biti vaspitač u neuređenom predškolstvu 1foto FoNet/Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Na tragu nove predškolske godine u Srbiji, radu, brizi, vaspitanju i obrazovanju male dece u Srbiji, srpskih lokalnih izreka koje se u ovo vreme koriste: ’’deca su naše najveće blago’’, ’’deca su ukras sveta’’, ’’deca su najvažnije što jedna država ima’’, ’’najvažnije ulaganje u budućnost zemlje je-rani razvoj deteta’’,…itd. kratki vodič kroz ovu temu za one koje to zanima, te za one koje bi to trebalo da zanima, da ih podsetim,…
Prolog: Iz Srbije sam, po zanimanju sam vaspitač u vrtiću. Srbija je lepa zemlja u kojoj žive dobri ljudi a posao vaspitača u vrtiću je lep, važan i odgovoran posao. NJime se od male dece stvaraju ljudi. Zbog toga sam ponosan što sam iz Srbije, i što sam po zanimanju to što jesam,…Ali,…nažalost odavno u većini vrtića i mesta i našem poslu u našoj zemlji štošta ne valja i nije dobro…
Neuređeno predškolstvo u kome je neizdrživo više raditi i tako više ne ide; zakoni o predšкolstvu u Srbiji koji su dobri, ali se ne primenjuju ili se primenjuju pogrešno; degradacija predškolskog vaspitanja i obrazovanja i položaja vaspitača kao vaspitača u vrtiću kojima su oduzeti i nemaju mehanizme za disciplinovanje, vaspitanje i formiranje male dece na pravi način.
Navodno Savremena civilizacija kroz formu dečjih prava traži od nas da poštujemo dečija prava – da ona imaju veća prava od odraslih i da deci damo sva prava a da nemaju nikakve obaveze; oni koji vode naš posao i nas u njemu, koji to ne rade dobro ili ga uopšte ne rade (čast izuzecima); politika upisa dece u vrtiće, deca se danas u vrtiće upisuju bez da je dete viđeno ili razgovarano sa roditeljima deteta, pa samim tim bez ikakvih kriterijuma, procena, uslova; program(i) za rad sa decom koje pišu ljudi koji nisu iz prakse, pa oni nisu primenjivi u praksi; rad sa decom koji je u potpunosti prebačen na, i zavisi samo od vaspitača i njihovog entuzijazma i dobre volje roditelja; (pre)velik broj upisane dece u grupama što rad čini jako teškim; uslovi za rad koji su loši; prostori za rad koji su neadekvatni; što nemamo sredstva za rad, pa čak ni higijenska, za koja moramo sami da se snalazimo, pravimo, ili od svoje plate ih kupujemo ili mi moramo da molimo roditelje da nam ih donesu; predškolskoj pripremi dece u vrtiću se posvećuje sve manje pažnje. Pa do nikakve.
A fokus u radu sa decom je na svemu drugom samo ne na ono na čemu treba da bude – pripremi deteta za život. A napredak dece se ne prati uopšte; privatne školice koje nude dodatne aktivnosti poput časova: engleskog, muzike, sporta, glume, matematike,…u državnim vrtićima, čiji nastavni planovi i oblasti koje se obrađuju sa decom se organizuju u prostorijama tih vrtića, u radno vreme vrtića, i poklapaju se, čak vaspitači to bolje i kvalitetnije rade, sa onim što zaposleni vaspitači u državnim vrtićima, u okviru svog redovnog rada već rade sa decom u vrtićima u kojima rade, s’ tim što ovi programi koštaju, a što je najproblematičnije, deca iz vrtića čiji roditelji nemaju novca da plate te dodatne aktivnosti, ostaju u svojoj sobi ili odlaze u drugu sobu i drugu grupu i čekaju dok se plaćeni programi završe.
Čime se deca dele još od malog uzrasta; sve manje vremena provedenog napolju u spoljnoj sredini van vrtića, čak se vaspitačima u vrtićima brani da decu izvode van vrtića i napolje. U spoljnu sredinu; jednodnevni izleti, i višednevna letovanja i zimovanja za decu, čija je cena jako visoka, pogotovo za roditelje sa prosečnim primanjima, a takva je većina njih u Srbiji danas, o tome da izlet bude prihvatljiv za roditelje svakog deteta, bez obzira na socijalni status porodice, o osećanjima roditelja koji to ne mogu da plate, te o osećanjima dece koja ostaju, niko ne razmišlja.
A organizuju se bez usklađivanja sa i praćenja redovnog plana i programa u državnim vrtićima, pa samim tim i bez fokusa na druženje, lepo i poučno provedeno vreme i šta će deca naučiti.
Čime deca od najmlađeg uzrasta ’’dobijaju lekciju’’ gde im je mesto; Inkluzija u vrtićima tj. upisivanje dece sa tkz. sidromima i(li) problemima iz inkluzivnog spektra od socijalnog pa sve do neurorazvojnog, u vrtiće,…bez obraćanja pažnje na to, pravljenja individualnih vaspitno-obrazovnih programa za svako takvo pojedinačno dete koje pravi tim stručnjaka i potom pratnja te dece,…s’ obzirom na sve prethodno navedeno za boravak te dece u vrtićima ne postoje uslovi, plus vaspitači u vrtićima nisu za rad sa tom decom obučeni i sertifikovani. Što dodatno usložnjava i otežava rad u vrtićima. Pa i ugrožava i onemogućava u potpunosti. I dovodi u opasnost i šteti svima u lancu. Od vaspitača, preko roditelja, dece do države.
Samim tim inkluzija ustvari ne postoji i ne sprovodi se uopšte u vrtićima u Srbiji danas; Odgovornost, krivica i posledice za sve što se dešava i što može da se desi, a dešava se svašta, prebačena isključivo na vaspitače u vrtićima; male plate; demotivisanost za rad; deficit vaspitača, malo je i sve manje mladih ljudi koji žele da se školuju za, i rade posao vaspitača u vrtićima u Srbiji; naš sindikat koji treba da se bori za nas, koji je pretvoren u trgovinsko/turističku firmu, koja se bavi trgovinom robom i putovanjima, umesto našim poslom i npr. pitanjima koja sam naveo, pa štrajkujemo tako što radimo u punom kapacitetu, okupljamo se i bunimo subotom i nedeljom, a tražimo da nam,…povećaju samo platu, koju potom potrošimo na naš posao, da bi mogli da ga radimo uopšte!?…itd…Dodati mogu još toga.
I na kraju od nas vaspitača u vrtiću se traži da se ponašamo i radimo svoj posao u vrtiću kao da ništa nije kako jeste i kao da se ništa ne dešava i nije desilo. Tužno je i onespokojavajuće što je tako, zbog važnosti i značaja teme i profesije za našu zemlju i društvo, voleo bih da nije tako i da me neko demantuje.
Autor je vaspitač u vrtiću