Влада Гајић: Трагедије се не политизују, тема морају бити страдали, а не политички перформанси

Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да је власт признала политичку одговорност за огромну трагедију у Новом Саду у којој је страдало 14 људи, а да га као адвоката „спречава да прича глупости“ у вези са кривичном одговорношћу и да „маса не би требало да одлучује о кривичном поступку“, него тужилаштво.
„Друга опција би била да поступимо као неке државе у којима би сви били стрељани, не би се ни утврђивало ко је стварно одговоран. Ја сам председник Народне странке, али и адвокат. Не могу себи да дозволим нешто као Адвокатска комора Војводине, која тражи хитно хапшење свих. То је бесмислено, пошто ће се адвокати појавити као браниоци оних против којих буде покренут кривични поступак“, рекао је Гајић у интервјуу за лист „Политика“.
Гајић је истакао да би оставке морали да поднесу и Томислав Момировић, јер је био министар грађевинарства када су издате све дозволе за железничку станицу у Новом Саду, и директорка предузећа Инфраструктура железнице Србије Јелена Танасковић.
„Нажалост, две недеље након трагедије стигли смо дотле да они који су настрадали нису тема, већ су то они који су лишавани слободе на један дан – уђу, изађу из притвора и то увек иста лица. Тема морају да буду настрадали људи“, рекао је Гајић.
„Код опозиције увек имамо неки дежа ви, сваки пут се убацују неки ’страни елементи’ који направе нешто што опозиција није хтела. Ти перформанси који личе на ове неолибералне, које виђамо свуда по свету, мислим да су превазиђени, ништа добро неће донети“, додао је Гајић.
Гајић је навео да би опозиција требало да тражи оставке од оних који би требало да их поднесу и који ће је вероватно и поднети, па из тога, а не оставку председника Владе Србије Милоша Вучевића, што се неће десити.
„Увек се тражи нешто унапред осуђено на пропаст. То онда декуражи опозиционо настројене грађане“, рекао је Гајић.
Гајић је истакао да је био против „политичке капитализације“ смрти деце и младих људи у два масовна убиства прошле године, али је тада „другачији приступ био популаран“.
„Ефекат тог другачијег приступа био је да је на београдским улицама неколико пута био огроман број људи који су имали потребу да изађу, саучествују у боли, а онда се опозиција томе прикључила и својој изборној листи дала назив тог протеста. Епилог је – СНС и председник Вучић нису изгубили ниједан глас, добили су још више него на претходним изборима. Значи да се негде греши. Мислим да се греши у том приступу“, закључио је Гајић.

Gospodine Gajiću, „masa“ su gradjani, glasači, narod. To su oni koji jesu država. A oni ne bi „streljali kao neki“. Ne može niko biti streljan niti provučen kroz mlin za meso a da to nije naredjeno.
Nije lepo da predstavljate stvari u takvim ekstremima. Može se reći i da je neuka masa prodala svoj glas SNSu – a i da druge države biraju kvalitetne kadrove, do streljanja i ne dolazi.
Ovaj slučaj treba politizovati. Iz tog razloga, jer je kadriranje čisto polititičke prirode. Šta sa azbestom iz rušenja zgrade Jugoslavije? Ko je porušio Savamalu? Šta sa štetom iz probnih bušotina Rio Tinta, o otvaranju rudnika i da ne pričamo.
Možda se advokatsko vreme meri u petoletkama. Potraži dokaze, pa svedoke, pa jedan nije došao, pa drugi ima duševnu bol, pa sudija pristrasan. Pa – tužba neosnovana. To pravi prostora sumnji. Eto Vam pa skupljajte dokaze.
Ova nadstrešnica je i lice i naličje politike – i tih koji je vode. A to što strani faktor ima toliko razloga i mogućnosti da zapali pobunu je njihova krivica. Krivica srpskih političara. Nema subjektivizacije, nema narativizacije. Ko im je predsednik, otac, očuh, kum i baja – otvorite frižider i naći će te ga.
Njih samo spašava da nam otvore goli otok. Toliko te „mase“ ima, mnogo brate pričamo političke viceve.
Ili da prerastu sebe. E ovo je stvarno „misija i vizija“. U suštini, nas ne interesuje kako se partija zove. Stvari moraju da funkcionišu. I država mora biti odbranjena.
Ko na tom auto putu razvoja i odbrane Srbije vozi na obilaznoj traci 80kmh nek predje sam u desnu traku. Nemoj da politizujemo oko toga.