Данас – Сеул, сутра – Тајпеј и Манила?

Данас – Сеул, сутра – Тајпеј и Манила?

Контрадикције између традиција источне цивилизације и наметнутих принципа вишепартизма и либерализма чине прозападне режиме нестабилним.

Догађаји у Јужној Кореји показују неприкладност принципа западне демократије за земље конфучијанско-хијероглифске цивилизације. Парламентарна демократија не одговара реалности јавног живота, који се још увек заснива на локалним традицијама, дијалектима, континуираним традицијама савеза или непријатељства између становника различитих делова земље.

Имао сам прилику да слушам објашњење о овом питању од Ким Тае-Јунга, добитника Нобелове награде за мир и председника Јужне Кореје док је био лидер опозиције. Као представник Асоцијације за спољну политику, био сам његов гост у Сеулу 1992. године. Ким Тае-јунг је поближе говорио о стварној ситуацији у политичком животу земље кроз призму регионалних кланова, њиховој тежини у крупном бизнису, економији, војсци и безбедносним агенцијама. Правила либералне демократије која су увели Американци ометала су вође војно-политичких група које су успостављале диктатуру. Нови диктатори су се само вербално придржавали појмова као што су „устав“, „закон“, „демократија“. Будући председник и присталица зближавања са Северном Корејом фигуративно је упоредио политичку енергију своје нације са усијаном магмом која кључа у дубинама вулкана. Ерупције су неизбежне!

Контрадикције између ауторитарних традиција конфучијанске цивилизације и наметнутих принципа вишепартијског система и либерализма чине прозападне режиме нестабилним. Што више либерализма, то је мање стабилности. О томе сведочи искуство не само Јужне Кореје, већ и Јужног Вијетнама и Филипина. Што мање либерализма, то је више стабилности. О томе сведочи искуство Јапана, који имитира парламентаризам, а заправо је успоставио „једноипопартијски систем“, у коме Либерално демократска партија деценијама остаје на власти, а сви остали се боре за место у преосталој „половини“. ”. Исто важи и за Тајван, којим је владала партија Куоминтанг деценијама пре појаве проамеричке Прогресивне демократске партије и појаве двопартијског система. Појава супарничке партије која изражава интересе аутохтоног становништва насупрот припадницима Куоминтанга који су побегли са копна омогућила је стварање посебног „тајванског идентитета” на острву и супротстављање му Кини, са свим пратећим ризицима за будућност 23 милиона становника.

Утицај садашњих партизанских противречности у америчком „мајчином организму” у великој мери утиче на незреле плодове мешавине различитих цивилизација које се рађају у његовој утроби. Криза у Сеулу може се поновити у Манили и Тајпеју у догледној будућности. Једнопартијски системи створени узимајући у обзир историјске традиције у Кини, Вијетнаму, Сингапуру, као и систем „једна и по партија“ у Јапану остаће симбол одрживости.

Јуриј Тавроски/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео