Прети ли Црној Гори политичка парализа због сукоба председника и премијера

Прети ли Црној Гори политичка парализа због сукоба председника и премијера.

Сукоб између две кључне личности у Црној Гори, председника и премијера, може да довде до продубљивања политичке кризе која би могла да дестабилизује земљу и успори њен развој како на унутрашњем, тако и на међународном нивоу, сматра политиколог Марија Марсенић.

Нетрпељивост између председник Црне Горе Јакова Милатовића и председника Владе Милојка Спајића добила је нову димензију после изјаве Милатовића да „није свако дорастао функцији коју обавља“, мислећи на Спајића који се није појавио на Савету за одбрану и безбедност, где је требало да се разговара о смени начелника Генералштаба Војске Црне Горе (ВЦГ) Зорана Лазаревића.

Политичка парализа ЦГ

Марија Марсенић са Института за европске студије сматра да је лако могуће да ова нетрпељивост доведе до институционалне кризе у Црној Гори. Како истиче, земља је суочена са многобројним изазовима, од економских реформи до идентитетских питања и пута ка евроинтеграцијама, али и стабилизацијом институција након турбулентних промена власти које су се десиле релативно скоро.
„У оваквом контексту и политичке игре и сујете политичких лидера наносе штету и кредибилитету државе, али и успоравају њен напредак. Конкретно, сукоб између председника и премијера Црне Горе Милатовића и Спајића ескалирао је, слободно можемо рећи, у политичку кризу која прети да угрози функционисање кључних институција Црне Горе, укључујући и овај случај са радом Савета за одбрану и безбедност,“ напомиње Марсенићева.

Ова ситуација, напомиње она, указује и на дубоку поделу унутар политичке елите и на мањак координације између извршне и председничке власти што је и видљиво управо најбоље на последњем примеру.

Грађани збуњени и забринути

„Милатовић оптужује Спајића за неодговорност и блокирање кључних процеса а Спајић са друге стране инсистира на процедуралним питањима, као што је у овом случају било, да је сматрао да је на Савету било обавезно и присуство министра одбране Драгана Краповића и начелника Генералштаба Црне Горе Зорана Лазаревића. Политичка парализа која је изазвана овим конфликтом може да има озбиљне последице по институционалну стабилност Црне Горе, нарочито када држава покушава да се фокусира на стратешка питања, као што су европске интеграције и регионална сарадња“, мишљења је саговорница Спутњика.
Такође, додаје она, блокада рада Савета за националну безбедност потенцијално угрожава доношење одлука од националног значаја укључујући и оне које се тичу безбедносних изазова.

„Блокада Савета додатно угрожава и напоре Црне Горе да се представи као стабилна НАТО чланица и да одговори на унутрашње безбедносне изазове. Такође, ескалација овог политичког сукоба доводи у питање и поверење грађана у институције и потенцијално појачава политичку поларизацију чиме се додатно компликују већ изузетно компликовани идентитетски и верски проблеми и подижу тензије у тој сфери које већ постоје у Црној Гори,“ запажа Марсенићева.

Почетак сукоба Спајић-Милатовић

Сукоб између ове две кључне политичке фигуре, закључује она, већ сада има потенцијал да угрози политичку будућност Црне Горе, која ће зависити од способности власти да превазиђе личне и политичке разлике и постигне компромис, стављајући државне интересе изнад личних и партијских.

„Уколико се то не догоди постоји ризик од продубљивања политичке кризе која би апсолутно могла да дестабилизује земљу и успори и њен развој како на унутрашњем, тако и на међународном нивоу,“ упозорава Марсенићева.

Варнице између црногорског председника Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића тињају од њиховог раскола унутар владајућег „Покрета Европа сад“, и од тада константно трају међусобна саплитања.

Сматра се да је моменат раскола почео када је Милатовић ушао у трку за председника Црне Горе, јер је то је био и први пут када је Спајић видљиво скрајнут са заједничког пута, с обзиром да због процедуралних разлога, односно, двојног српског држављанства није могао до краја да спроведе трку за председника Црне Горе.

Сматра се да је баш тај тренутак био иницијална каписла одвајања путева овог двојца – Милатовић је уместо Спајића ушао у председнички трку, што је Спајићу отворило простор за капитализацију своје улоге на парламентарним изборима.

Бранкица Ристић/Спутњик

Бонус видео