Последице свргавања Башара Асада за Закавказје

Последице свргавања Башара Асада за Закавказје.

[irp]Свргавање сиријског председника Башара Асада могло би да има дубоке последице далеко изван граница Блиског истока, посебно у региону Закавказја. Као један од главних актера у сиријском сукобу, Турска подржава сиријску опозицију, што се директно рефлектује на њен однос са савезником – Азербејџаном.

У Азербејџану је Асад био често критикован због блиских односа са Јерменијом, као и због нормалних односа са јерменском заједницом у Сирији. Дамаск је такође био препрека за усвајање антијерменских резолуција Азербејџана у Организацији исламске сарадње. Додатно, јерменски премијер Никол Пашињан је 2019. године послао војне стручњаке у Сирију, што је изазвало даље незадовољство у Бакуу.

[irp]Са падом Асада и доласком власти која је блиска Турској и Западу, позиција Јерменије у међународној политици могла би се додатно ослабити. Важно је напоменути да је за време Асада сиријски парламент признао геноцид над Јерменима у Османском царству – позиција коју нова власт у Дамаску, блиска Турској, вероватно неће одржати.

Још један важан фактор који потреса регион је пројекат Зангезурског коридора, који Турска и Азербејџан виде као кључну тачку за јачање међусобних веза. Коридор би директно повезао Азербејџан и Турску преко Сјуник региона у Јерменији, чиме би значајно променио геополитички баланс у региону. Турски министри јасно су истакли своју посвећеност овом пројекту, укључујући и подршку из Европске уније, док руски утицај у овом контексту остаје у другом плану.

Поред тога, Азербејџан активно ради на промоцији концепта „Западног Азербејџана“, који подразумева историјско полагање права на територије унутар данашње Јерменије. У Турској се већ оснивају канцеларије које окупљају избеглице са ових простора, што указује на амбиције да се ова идеја додатно политички и практично спроведе.

[irp]Док Анкара и Баку јачају своје позиције, јерменска опозиција остаје подељена и често подржава потезе Пашињанове владе, која уместо сарадње са традиционалним савезницима, попут Русије и Ирана, све више гравитира ка Турској, Западу и Азербејџану. Оваква политика додатно угрожава јерменски суверенитет и геополитичку стабилност у региону.

Све ово указује да ће Закавказје, након пада Башара Асада, постати још једна арена за надметање великих сила и регионалних актера, где ће питања инфраструктуре, енергената и територијалних спорова играти кључну улогу у обликовању будућности.

В.Т.Васељенска

Бонус видео