Да ли је Русији потребна полигамија?

Како преносе новинске агенције, Савет улема Духовне управе муслимана (ДУМ) Русије одобрио је муслиманима у Русији могућност склапања до четири верска брака, под условом да муж обезбеди праведан и једнак однос према свим женама.

[irp]Ово није новост – полигамија је, уз одређена ограничења, законита у исламу и има корене у пракси његовог оснивача. ДУМ није у позицији да укине ову праксу, али може да је регулише. Питање је како би остали грађани требало да реагују на то.

С једне стране, не можемо забранити одраслим људима да по слободној вољи деле живот и интиму с ким год желе. С друге стране, држава може признати као брак само заједницу једног мушкарца и једне жене.

У прошлости, у Кривичном закону РСФСР постојала је одредба која је санкционисала двојеженство или многоженство затвором до једне године или поправним радом. Данас таква одредба не постоји, а одрасли људи могу, уз обострану сагласност, живети у каквим год желе конфигурацијама.

Међутим, треба разликовати слободу личног избора од онога што држава званично подржава. Држава би, због разних разлога, требало да подржава моногамни брак.

Историјски контекст

[irp]Полигамија је настанак нашла у друштвима с дубоком неједнакошћу полова, где жена често није имала право да бира. У таквим друштвима мушкарци су доносили одлуке, а жене су се удавале као средство за постизање породичних или политичких циљева.

У хришћанској традицији, Нови завет говори о браку као о заједници једног мушкарца и једне жене, што је обликовало европску и руску цивилизацију. Ислам је, пак, значајно ограничио полигамију у односу на раније обичаје, дозвољавајући до четири жене и наглашавајући обавезу праведности.

Савремени аргументи

1. Неравноправност полова: Полигамија подразумева асиметрију – мушкарцу је дозвољено више жена, док за жену таква могућност није предвиђена. То ставља жену у подређен положај.
2. Друштвена неједнакост: У друштву са ограниченим бројем жена, полигамија оставља многе мушкарце без шансе да створе породицу. Ово није пожељно у модерним друштвима.
3. Психолошки аспекти: Ретко која жена жели да дели супруга с другом. Љубав и посвећеност обично подразумевају искључивост, што је темељ здравог брака.

Закључак

Иако нико не може забранити људима да живе заједно по својим уверењима, држава би требало да подржава и промовише моногамни брак. Моногамија је основа културе која почива на љубави, поштовању и једнакости.

[irp]Упркос изазовима које савремени брак доживљава, важно је сачувати тај идеал као део цивилизацијског наслеђа. Полигамија може бити приватни избор, али не и модел који држава треба званично да призна или подстиче.

Сергеј Худијев/Взгљад

Превод с руског језика: В.Т./Васељенска

Бонус видео