Румунија: ратоборна „демократија“ у служби агресивног глобализма

Румунија: ратоборна „демократија“ у служби агресивног глобализма.

Англосаксонске силе користе сва средства како би Румунима наметнуле послушну власт. У Румунији, која је до недавно била периферија ЕУ, политичке сензације се ређају једна за другом. Левоцентристичка Социјалдемократска партија (СДП) Румуније напустила је преговоре о формирању коалиције са проевропским странкама након недавних парламентарних избора. Премијер и лидер СДП-а, Марчел Чолаку, објаснио је ову одлуку неспособношћу политичких актера за конструктиван дијалог. Компромис није пронађен, нарочито по питању буџетског дефицита, који је највећи у ЕУ – 8% БДП-а.

„Немогуће је радити с партнерима који противурече сопственим изјавама. Донели смо одлуку да напустимо преговоре с достојанством. СДП ће подржати владу десног центра у парламенту, јер Румунији хитно треба влада способна да се носи с актуелним изазовима до следећих избора“, написао је Чолаку на друштвеним мрежама.

СЕНЗАЦИОНАЛНИ ПРЕОКРЕТ ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА

Још већи скандал избио је након што је први круг председничких избора изненађујуће добио независни кандидат Калин Ђорђеску, осумњичен за симпатије према Русији, док је кандидат владајуће партије поражен. Међутим, 6. децембра Уставни суд Румуније је поништио изборе, иако је само два дана раније потврдио резултате првог круга.

Председник Клаус Јоханис брзо је оправдао ову одлуку декласификовањем извештаја безбедносних служби о „неправилностима током изборне кампање“. Наведено је да је кандидатуру Ђорђескуа „подржала страна која није у складу с румунским интересима“, јасно алудирајући на Русију.

Кремљ је реаговао преко свог портпарола, Дмитрија Пескова, који је оценио да Румунија копира западни тренд да за све криви Русију.

ЕУ И НАТО ПРИОРИТЕТИ

Европска комисија је покренула истрагу против компаније TikTok због наводног утицаја на румунске изборе. Урсула фон дер Лајен, председница ЕК, нагласила је да „демократије морају бити заштићене од страног мешања“.

Румунске службе оптужиле су Русију за сајбер нападе, али нису пружиле конкретне доказе. Министар дигитализације Богдан Иван изјавио је да су затворени бројни налози на друштвеним мрежама због сумњи у „организоване криминалне активности“.

Америчке базе НАТО у Румунији, укључујући изградњу највеће базе у Европи, показују стратешки значај ове земље. База код Михаила Когелничана на Црном мору биће дом за 10.000 војника.

Кандидат Калин Ђорђеску, познат по критикама НАТО-а и војне помоћи Украјини, изазвао је забринутост на Западу. Победа Ђорђескуа могла би довести до преиспитивања спољне политике Румуније, укључујући став према Украјини.

ПОЛИТИЧКА ФРАГМЕНТАЦИЈА

Румунска политичка сцена је дубоко подељена. Парламентарни избори су довели до покушаја формирања коалиције између Социјалдемократа, Националне либералне партије и других мањих странака, али је та коалиција неизвесна.

Теме попут националног суверенитета и критике колективног Запада све су присутније у политичком дискурсу. Како пише пољска Mysl Polska, Румунија постаје пример „ратоборне демократије“ која оправдава кршење закона ради очувања либералних интереса.

Док Европска унија одобрава спорне мере, остаје питање: да ли је Румунија демократска земља или само пешак у геополитичкој игри великих сила?

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Превод с руског и адаптација:В.Т./Васељенска

Бонус видео