Повратак традиционалним вредностима: пут ка демографском препороду

Повратак традиционалним вредностима: пут ка демографском препороду.

Може ли целомудреност постати национална идеја?

Један од главних митова либералне идеологије јесте да у тоталитарном друштву држава контролише све, укључујући породични живот и сексуалне односе. Стога не чуди што је једна од вести са Седмог међународног Хипократовог медицинског форума у Москви изазвала дубок одјек код противника „новог руског фашизма“.

[irp]На форуму се, природно, разговарало о тешкој демографској ситуацији у Русији и начинима да се повећа наталитет и многодетност учини нормом. Представници Цркве истакли су да целомудреност може бити кључни фактор репродуктивног здравља: ако се невиност чува до брака, неће бити проблема са полно преносивим болестима, зачећем или трудноћом.

Протојереј Игор Аксењов предложио је не само да се „осмисли програм за подстицање адолесцентске целомудрености у вишим разредима школа“, већ и да се „међу младима негује мода целомудрености, стварајући омладинску субкултуру која би га промовисала“. Једна од мера коју је навео јесте популаризација ношења „мајица невиности“ и прстенова целомудрености са натписима попут „Чекам своју праву љубав“ и „Целомудрен до брака“, уз одговарајућу симболику. Као противника целомудрености навео је сексуално образовање.

На ове предлоге у медијима и друштвеним мрежама уследила је лавина подсмеха и ироничних коментара, попут: „Када ће стићи предлози за увођење заиста ефикасних мера за повећање репродуктивног потенцијала нације – одвојено школовање дечака и девојчица, као и елементи традиционалних женских школских униформи?“ Иронија о исламској одећи која покрива лице и тело није изостала – јер у представама „прогресивних људи“ разговори о целомудрености спадају у застареле обичаје, мракобесје и тоталитаризам. „Нека дивљи исламски народи носе бурке и чувају невиност до брака, а ми, савремени људи, о томе ни да размишљамо. Каква невиност, каква породица, када она уопште одумире, а сви живе за себе и за своје задовољство?“

Свакако, предлог протојереја Игора Аксењова може се схватити са дозом хумора. Може се рећи: „Шта год да каже настојатељ Свято-Иљинског храма у Виборгу, он је одвојен од стварности, нека сања…“ Али отац Игор покушава да буде у тренду, јер оно што предлаже као пропаганду целомудрености скоро дословно понавља америчко искуство од пре двадесетак или тридесетак година. Тада су у САД такође покушали да промовишу моду на „прстенове невиности“. Носиле су их (често неискрено) звезде спорта и филма, а подржавале су их религиозне заједнице (врло утицајне, попут мормона), па чак и студио Дизни.

И шта је резултат? Током ових деценија сексуална распуштеност у Сједињеним Државама можда се и смањила – у смислу да је број премијералних сексуалних партнера опао – али то је занемариво у односу на стање ума и душе нових генерација, укључујући њихову полну самоидентификацију. Истраживања генерације Z (рођени након 1997. године) показују да је међу њима све већи број оних који не могу одредити своју сексуалну оријентацију. Они се изјашњавају као би-, транс-, хомосексуалци и слично, док нормалну, природну оријентацију (мушкарац или жена) бира једва нешто више од половине. Наравно, покушај промоције „прстенова невиности“ није за то директно крив, али то показује да тај подухват није довео ни до каквог позитивног резултата. Религиозна, конзервативна Америка је изгубила борбу за душе и тела будућих генерација. Не, она још даје отпор, али тренд је застрашујући.

Шта нам ово говори? Да ли то значи да не треба ни покушавати да целомудреност постане истинска вредност будућих генерација у Русији?

Не, треба. И треба не само надати се, већ и деловати. Међутим, не кроз копирање туђег (и тамо неуспешног) искуства, већ кроз промену атмосфере у друштву у целини. Целомудреност, као и поштење, правичност, служба и верност, не могу бити усвојене кроз рекламу, пропаганду или моду – у том случају ће изазвати одбојност и довести до супротног резултата. Нарочито међу децом и адолесцентима, који јасно осећају лаж и неискреност.

Праве вредности – а целомудреност је несумњиво једна од њих – прво морају бити прихваћене од стране родитеља, старијих генерација, а тек потом на њиховом примеру могу се васпитавати нове генерације.

А шта ако старије генерације саме нису биле целомудрене, праведне или поштене? Како онда могу пренети оно што саме немају?

[irp]Али зашто, заправо, не би могле? Човек често тек с годинама долази до разумевања својих грехова или спознаје исправности „застарелих вредности“. Тада он већ схвата важност истих, што значи да искрено може васпитавати будуће генерације.

Ово важи и за друштво у целини, као и за државу. Прошавши тежак морални и духовни пут последњих неколико деценија, много тога сада разумемо боље него у време распада земље. Наш систем вредности сада почиње да се гради не изнова, већ на основама старих, готово изгубљених вредности. Враћање значаја истинским вредностима је у нашим рукама – ако желимо да опстанемо као цивилизација, држава и народ. А то ћемо постићи само ако преокренемо катастрофалан демографски тренд, враћајући многодетну породицу као норму.

[irp]И нема сумње да је целомудреност један од најважнијих, кључних елемената многодетности.

Пјотр Акропов

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео