Туђа „Комбинација“: Зашто не разумем носталгију за деведесетим

„Ово је носталгија за деведесетим“, рекао ми је телевизор представљајући серију „Комбинација“. И замислио сам се. Да ли је уопште могуће имати лепе успомене на то време?

Средњу школу сам завршио и уписао факултет на самом крају СССР-а, 1990. године. Време моје младости приказано је у некој другој серији, рецимо „Лихие“.

[irp]А та младост била је дивна. Испуњена верним пријатељима, добрим књигама, археолошким експедицијама и веселим, понекад и опасним авантурама. Бити млад је, уопште, лепо.

Да, у то време постојала је музичка група „Комбинација“. И „Ласковый май“ је био негде у близини. Али они попут мене нису били заинтересовани за ту музику. Смaтрали смо је кичем. И то мишљење нисам променио ни данас.

Не залажем се за цензуру у музици и филму. Не желим да намећем свој укус, поготово јер неки од оних које сам тада слушао сада носе ознаку „страни агенти“.

Али желим само да подсетим зашто су се на нашем небу појавиле звезде попут „Комбинације“ и „Ласковог маја“. Зато што је моја велика земља постала жртва распадања и колапса. Те групе су процветале на пепелу који је лежао на рушевинама империје.

Оне су биле знак да „правде нема, Русија је продата“. Да све оно чему су нас учили у најбољој школи на свету (без претеривања) у животу неће бити од користи. Да класична књижевност, посебно поезија, више никоме није потребна.

„Комбинација“ се појавила у тренутку када су девојчице на питање „Шта сањаш да постанеш?“ одговарале: „Путана“. И то уживо, у програму на федералној телевизији.

Совјетска култура највишег нивоа, усмерена на то да чини човека бољим, била је сломљена. Заједно са економијом, патриотизмом и свиме што је чинило темељ живота. Висока култура више није била потребна. Ни добар укус такође.

Људе су обузели ситни циљеви – сви су желели фармерке и жваке. Многи су отишли да тргују на пијацама. И баш за те снижене потребе тог страшног времена савршено је послужила „Комбинација“.

Она је била за сиромашне духом. За оне који су поверовали да је боље отићи него остати. Да је боље проводити живот узалуд него радити. Да будућности нема.

[irp]Нећу говорити о таленту људи који су тада изашли на сцену. Нисам музички критичар. Ако ми кажу да су били генији, прихватићу то без речи. Али разумем политику, социологију и историју.

Деведесете су замало постале последња страница историје Русије. Носталгија за њима није могућа. Шта да се памти? Срамота за земљу бачена у блато? Бандити и њихове нашминкане девојке?

Ако се такве серије појављују и постају популарне, то значи да са нама још увек нешто није у реду.

Андреј Перла/Абзац

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео