ПРОЗИВАЈУ ГА ДА ЈЕ ШИПТАР, БРАНИЛА ГА ЂИЛАСОВА СТРАНКА! Ко је декан Данијел Синани који је угрозио живот студента да блокаде факултета не би пропале!

Случај са Филозофског факултета у Београду, где је декан Данијел Синани, уз помоћ стручне сараднице Миле Бакић, покушао да заташка покушај самоубиства студента-организатора блокада, само је врх леденог брега. Овај догађај разоткрио је мрачну страну академског руководства које је спремно да манипулише младим људима и да их, у крајњем случају, жртвује ради политичких игара.

У позадини овог скандала стоји личност декана Синанија, чија каријера није само академска. Синани је познат као политички активиста, али и контроверзна фигура због својих ставова и јавних ангажмана. Иако се формално представља као професор Антропологије религије на Филозофском факултету, његова улога у подршци протестима и активностима које су често повезиване са политичким опозиционим круговима изазива бројне сумње.

Синани је често био мета критика због његовог наводног албанског порекла, а у јавности су га прозивали да „предаје албански“ и „рока мандолину“. Ове наводе он је више пута демантовао, истичући да је српски држављанин и професор српске народне религије, али је његов рад и даље под лупом јавности.

Коментар Миломира Марића и подршка Ђиласове странке

Посебан публицитет добиле су изјаве Миломира Марића, уредника ТВ Хепи, који је у једној емисији алудирао на Синанијево „сумњиво“ порекло и назвао га „Шиптаром“. Марић је додао да „Синани предаје албански“ и „нема морални кредибилитет да наступа у јавности“.

У одбрану Синанија одмах је стала Странка правде и слободе Драгана Ђиласа, осуђујући овакав вид напада као „говор мржње“ и „стигматизацију“.

Политички ангажман као спорни аспект његовог рада

Данијел Синани је учествовао у бројним иницијативама које се баве људским правима и демократијом, али је истовремено био повезиван са активностима које прелазе границу између академског деловања и политичког активизма. Његова улога у подршци протестима на Универзитету у Београду током афере са докторатом Синише Малог изазвала је бројна питања о томе да ли професор једног академског факултета треба да буде толико укључен у политичке акције.

Аналитичар Андреј Лазић поставља логично питање: „Да ли људи попут Синанија, који се уплићу у политичке манипулације, уопште треба да буду на челу академских установа?“

Језива слика академског система

Догађај на Филозофском факултету није само појединачни случај. Протести, који се представљају као борба за бољу будућност, све више добијају обрисе манипулације, где су студенти средство, а не циљ. Недавна изјава професора Душана Вучићевића са ФОН-а, који је отворено изразио наду у нове трагедије ради покретања протеста, додатно баца сенку на стварне мотиве организатора ових акција.

Док се студенти користе као оруђе за политичке обрачуне, особе попут Синанија и других професора демонстрирају спремност да њихове судбине и животе подреде својим личним и политичким интересима. Ово није само питање академске етике, већ и моралне одговорности друштва према својој омладини.

Софија Марић / Васељенска