ПОДРШКА СЕ ОСИПА! Студенте извиждали због „идола“: Југословени, левичари и идеолози Прогласа као главни говорници!
Од самог почетка протеста на универзитетима широм Србије, портал Васељенска је указивао да иза студентских блокада стоји екипа окупљена око иницијативе Проглас, која је у суштини само параван за припаднике НВО сектора и прозападних структура. Последња дешавања додатно потврђују ту тврдњу.
Јучерашња трибина у Београду, којој су организовалистуденти у блокади, показала је ко заправо вуче конце иза кулиса. Као специјални гост трибине појавио се глумац Драган Бјелогрлић, који је студентима јавно пружио моралну подршку и позвао их да наставе борбу. Међутим, Бјелогрлић на ову трибину није дошао као глумац и јавна личност, већ као део иницијативе Проглас, односно промотер политичких идеја које Проглас гура иза леђа студентима. Његова „морална подршка“ сасвим извесно подразумева и логистичку, правну, а можда чак и финансијску помоћ.
Међутим, за разлику од одушевљених студената који су поносно поделили фотографије са Бјелогрлићем на друштвеним мрежама, њихова публика није остала импресионирана. Коментари су открили праву слику става јавности према оваквим дешавањима.
„Бјелогрлић, Марчело, Ивановић… То су вам узори? Промотери аутошовинизма и оправдавачи Запада?“ написао је један корисник.
Други је упозорио: „Чувајте се Прогласа, то су Ђиласови преваранти. Никада не мисле на народ.“
Трећи коментар је био још јаснији: „Драган Бјелогрлић није наш. Сам је рекао да је Југословен и да су Срби криви за све. Жалосно је што не видите ко су прави пријатељи.“
Ови коментари јасно показују да је народ у Србији свестан шта се крије иза студентских блокада и како се кроз ову иницијативу покушава наметнути туђи политички интерес. Иницијатива Проглас, чији чланови имају дубоке везе са НВО сектором, од почетка контролише блокаде, а студенти су само средство у њиховој политичкој игри.
Софија Марић / Васељенска
Драган Бјелогрлић и Горан Марковић нам репродукују, с мање или више уверења, тек оно што је неко, претходно, већ улио у њих. Удбашака школа, они су једноставно идиоти: политички, корисни или класни. Они о политици не знају готово ништа, а због грантова служе мајсторима закулисе, као мегафони класних стереотипа. Публици није лако да прихвати очигледно сазнање (когнитивну дисонанцу): неко може бити истински уметник, али на другом пољу, бескрупулозна бараба. – један је алкохоличар, други наркоман;
клептоман, плагијатор, преварант, хохшатаплер или пропагандиста… У сваком случају они су имала задатак од УДБ-е да Србе прикажу у најружнијем светлу јер су само тако могли добити паре за филм.