ПЛАН СТРАНИХ СЛУЖБИ ПРОЦУРИО У ЈАВНОСТ! Ко командује на Ауто-команди

Блокада Ауто-команде на 24 сата, заказана за 27. јануар, уз разрађене правце доласка, најпогодније пунктове за постављање „живих” штитова, разне савете и опрему за овакву акцију уз дуготрајан боравак на хладноћи, вођење кампање за овакву акцију, укључујући плакате, банере и друга средства, али и финансијску потпору за плаћање казни изречених учесницима – садржани су у једном од планова изнетом унутар студентског пленума. Судећи по темељној разради ове акције, такав протестни скуп суштински би довео до потпуног колапса у већем делу Београда, усред радног дана, у понедељак и то након „генералног штрајка”, који опозиција и њене присталице најављују за данас.

Ако су наводи о плану тачни, оваква свеобухватна блокада свакако не би могла да се окарактерише као спонтано окупљање, нити ју је могуће организовати и осмислити без финансијске и сваке друге подршке неког од спољних фактора. Да ли је реч о упливу различитих група за притисак? Такав закључак намеће се ако се погледају најважније ставке. Појединости затварања Ауто-команде у понедељак побројане су на 14 страница под називом „Пројекат”, до којег је дошла редакција „Курира”, наводећи да јој је овај материјал доставио један од учесника пленума и да је на тај начин одлучио да обавести јавност о стварној логистици која стоји иза тзв. студентских акција. Према истом извору, испланиран је сваки минут током целодневне блокаде једног од најважнијих и највећих саобраћајних чворишта главног града.

Студент који је план послао тврди да су на њему данима радиле стране службе и њихови консултанти и да су они до савршенства испланирали сваки минут акције, као и поступке у случају непредвиђених околности. Једна од најзначајнијих тачака документа „Пројекат”, наведена у посебном одељку, бави се правним питањима најављивања и пријављивања скупа, као и новчаним казнама које су на оваквим догађајима сасвим могуће. Објашњавајући за шта се може бити санкционисан, аутори материјала прецизирају да су те новчане казне „махом око 100.000 динара (по казни, с тим што би се по правилима о стицају прекршајних казни оне сабирале, али не би прешле 300.000 динара)”. „На нивоу студената у блокади и наших укупних донација располажемо довољним средствима да покријемо такву новчану казну уколико за то буде потребе”, додаје се, али остаје нејасно из којих су извора стигла средства за покривање ових трошкова.

Потпуковник Контраобавештајне службе у пензији Љубан Каран за „Политику” оцењује да иза протеста и покушаја обојене револуције и преврата, односно рушења власти, стоје три фактора. „То су ове унутрашње политичке снаге које желе силом на власт и успеле су да анимирају студенте, који су, по мом мишљењу, заведени и злоупотребљени млади људи. Други фактор су обавештајне службе из нашег окружења које су веома активне, најактивнија је хрватска СОА. Треба се присетити да су у последњих пола године-годину ’пале’ три шпијунске мреже – хрватска с дипломатом Шнајдером, потом албанска и бугарска. То је све била припрема терена за подривање и тражење начина да се утиче на стабилност Србије. Трећи фактор су најмоћније западне обавештајне службе, пре свега мислим на америчке, британске и немачке, које јесу заинтересоване за промену власти у Србији и да она једноставно уђе у антируски блок”, каже Каран.

У „Пројекту” блокаде Ауто-команде указује се и на то да ће бити организоване посебне групе студената с „јасно дефинисаним задацима”, и да ће оне седети у „кабинету”, а надзираће их „ревизор”, односно координатор, што је такође дефинисано у материјалу на 14 страница. Посебан аспект односи се на анимирање осталих студената, радника и других грађана, а предлажу се, како се наводи, и специфичне психолошке и тактичке методе. „Како би ’Пројекат’ успео, неопходно је укључити што већи број људи и подстаћи их да се организују, било самостално или у координацији с нама. Ширење свести ће се спроводити путем два канала: 1. посредно – путем медија (саопштења, објава на друштвеним мрежама) или кроз налепнице и постере који ће бити постављени на местима где циркулише циљна група коју желимо да укључимо, 2. непосредно – дељењем различитих материјала намењених циљној групи и у директном разговору”, наводи се у документу, чије је детаље објавио „Курир”.

Сугеришу се и специфичне „смернице за комуникацију”. „Када комуницирамо с људима, најважније је изградити однос поверења и показати спремност да се прихвате различита мишљења. Уколико неко заузме одбојан став према нама, битно је да ми не одговарамо одбојношћу. Напротив, треба приступити смирено, саслушати супротне аргументе и постављати питања која усмеравају мишљење те особе ка нашим становиштима. Посебно је важно применити овакав приступ према пасивним особама које не учествују у протестима, јер сматрају да промене нису могуће или се плаше за свој положај”, прецизира се у материјалу на 14 страница.

Додаје се да је „најбоље водити разговоре један на један, јер ако се пасиван појединац нађе у групи с људима чије мишљење не дели, углавном неће учествовати у отвореној дискусији о протестима и блокадама”. „Такође, кад разговарамо с људима који имају негативан став о блокадама, важно је остати ненападан и избегавати расправе о питањима која нису директно везана за протесте”, пише у „Пројекту”. Један део посвећен је и ономе што би се слободно могло назвати вребањем потенцијалних следбеника.

„Циљна група пројекта су радници запослени у државном сектору. Наш циљ је подстаћи их да се организују и придруже нашим акцијама, а касније их охрабрити да се удруже са својим колегама и ступе у штрајк. Због тога је неопходно да се ’пропагандне акције’ спроводе на локацијама где се ова група најчешће креће – аутобуска стајалишта, поште, банке и радна места. Важно је да схвате да као појединци немају довољно снаге, али да заједничком организацијом могу издејствовати значајне промене”, објашњавају творци „Пројекта”.

Љубан Каран оцењује да је мозак овакве акције ван Србије, а да су овде извршиоци. „Овде траже насилне снаге, фанатике и неку врсту људи који се могу корумпирати, поготово на факултетима, да могу да анимирају студенте. Сама организација блокаде на Ауто-команди је резултат тога да не може да се постигне критична маса људи без које нема преврата. Недостатак људи се надокнађује насиљем, не мислим само на физичко, него и на вербално, видимо по медијима оштре речи, псовке, претње убиством… А сада планирају тако дуге блокаде, на 24 часа, јер овај опозиционо настројени део тражи генерални штрајк. Тог штрајка нема, али ако извршите у Београду блокаде на једном или више места, како то зову, тачкасте, из оне хрватске ’кухарице’, онда практично ће то бити нешто као генерални штрајк. Људи неће моћи да дођу до посла, на радна места”, указује Каран.

Додаје да се тако од међународне и домаће јавности прикрива недостатак масе људи, јер се више неће знати ко стварно протестује, а ко је ту јер мора и не може да прође. Наглашава да нови план уопште није безазлен и да тиме могу да постигну „оно што одавно прижељкују, да држава мора да примени законску силу да то спречи”. „То и желе да би могли да представе да овде влада диктатура”, закључује Каран.

Петричковић: Препознају се упутства из загребачке „кухарице”

Да конце студентске побуне у Србији вуку стране службе и да овај план за блокаду Ауто-команде само поткрепљује ту тврдњу, упозорава професор Факултета политичких наука Милан Петричковић, нема никакве дилеме. „Очигледно је да су овакви документи, с прецизним инструкцијама, практични показатељи да све то превазилази домен студената и у смислу финансија и осмишљавања тих акција. Јасно је да постоји финансијска и логистичка подршка споља. Таква врста акције мора да има ментора, некога ко тиме руководи, све синхронизује и, наравно, некога ко финансира. Студенти не би могли да обезбеде материјализацију ових идеја и планова”, каже Петричковић.

Објашњава да своју улогу у свему томе имају одређене НВО које, како наглашава, делују као продужена рука обавештајних служби и интересних група споља. „Ту су свакако и опозиционе странке. Постоје радионице на којима њихови инструктори држе обуке и заправо се разрађују сценарији и буквално се вежбају методе психолошко-емоционалног деловања, како се поставити у комуникацији и како реаговати на одређене ситуације. Сасвим се могу препознати упутства из оне загребачке ’кухарице’, али и мноштва различитих штива која подучавају како се спроводи грађанска непослушност”, упозорава Петричковић.

Политика