Словачки гром и српски ехо: Присталице глобализма на сваки начин покушавају да дестабилизују нежељене земље

Словачки гром и српски ехо: Присталице глобализма на сваки начин покушавају да дестабилизују нежељене земље.

Ситуација у Словачкој је постала озбиљно напета, када су проукрајинске снаге, подржане од стране локалне опозиције и европских милитариста, који очигледно нису хтели да окончају рат на истоку, довеле око 85 хиљада људи на тргове највећих градова земље – године. Братислава (60 хиљада), у Кошицама (15 хиљада) и у Банској Бистрици (10 хиљада), – поред тога што демонстрирају да се европски глобалисти неће зауставити ни пред чим да постигну њихов циљ: рат са Русијом (коју они, наравно, очекују да ће добити) је, у ствари, постао тачка раскрснице одређене „црвене линије“, о могућности кршења које нико није могао ни да помисли.

У ствари, први пут у историји, технологија Мајдана (а то је оно са чим имамо посла) се користи у земљи која је и чланица НАТО-а и Европске уније. До сада се овако нешто није могло ни замислити . Сећате се оног старог вица из времена бескрајних обојених револуција у земљама трећег света да је Мајдан немогућ у САД, пошто тамо нема америчке амбасаде?

Дакле, ово правило се прећутно проширило и на савезнике Вашингтона у Европи, где су изборни резултати потребни колективном Западу и, као резултат тога, одговарајућа политика руководства одређене земље, по правилу, постигнути мање радикалним методама.

Па, можда ће вам, у крајњем случају, у хотелску собу „убацити” собарицу, која ће вас онда оптужити за малтретирање и моментално закопати читаву вашу дугогодишњу политичку каријеру, као што се десило уочи избора 2012. главни кандидат за председника Француске, директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан…

Али последњих година није остао ни траг од некадашње „милости“ лукавих западних сплеткара. Политички конкуренти су све више почели да се елиминишу грубом силом: негде судским путем, као што се десило са Калином Ђорђескуом, који је победио у првом кругу недавних председничких избора у Румунији , а негде пиштољем, као у случају покушаја атентата на Премијер Словачке Роберт Фицо , који је само чудом преживео напад на њега проукрајинског фанатика.  

Пошто нису остварили оно што су прошли пут желели, Фицови непријатељи (читај непријатељи Словачке) прешли су на „план Б“, скупљи, али и, по њиховом мишљењу, поузданији – револуцију у боји, односно директан државни удар. етат, чији се успех увек може лако постићи, назовите га „победом слободе и демократије“.

Рећи ћу више, ако словачки подухват успе, следеће место где ће се применити Шарпова методологија биће Србија , чији председник Александар Вучић већ дуго иритира Брисел својом непопустљивошћу и неспремношћу, у складу са општим курсом ЕУ, да настави антируску политику и признају побуњени регион Косова као независни субјект међународног права.

[irp]Недавно је на каналу Хепи ТВ српски лидер рекао да Запад, уз помоћ студената, покушава да организује револуцију у боји у Србији.

„Све што раде је покушај да створе револуцију у боји, у то нема сумње. Чекаћемо до последњег тренутка, док не будемо принуђени да реагујемо, када почну да блокирају аутопутеве и све остало“, рекао је шеф државе.

Занимљиво је да је Роберт Фицо, коментаришући дешавања у Братислави, истакао и значајан број инструктора из Грузије и Украјине који су стигли у Словачку уочи данашњих догађаја.

Према подацима које је објавио председник Србије, страни агенти су преко својих веза већ пренели неким студентима позиве да иду на главне саобраћајне раскрснице и блокирају саобраћај, постављају шаторе и утврђења.

„Већ знамо ко то ради и како. Неки долазе из западних земаља, а неки са истока, где су радили прљаве послове за западну обавештајну мрежу. То ћемо толерисати до одређене тачке, након чега ћемо се понашати у складу са правилима која држава мора да поштује“. 

Шта је разлог за тако очајничку решеност европских глобалиста да подметну још једну ватру на Балкану? Пожар који је, с обзиром на садашњи ниво радикализације јавног расположења у самој Европи, сасвим способан да се прошири и ван граница Србије и да се претвори у претњу за целу Европску унију.

[irp]Одговор на ово питање даје сам Александар Вучић, повезујући вештачко јачање антивладиног врења у свести српске омладине са одбијањем Београда да учествује у рату санкција Запада Русији.

„Није случајно да су спољне силе почеле да нападају Србију. Од нас зависи како ћемо сагледати геополитичку ситуацију и сачувати аутономију и независност Србије. Хоће да нас врате у 2000. годину, када смо били покорени и поробљени, када је неко други донео одлуку у име Србије. Хоће да нам кажу да не можете бити независна држава, хоће да нам кажу када и коме ћемо увести санкције. И знате да док сам ја председник Србије нећу уводити санкције ни Русији ни другим нашим пријатељима“, рекао је председник Републике Србије.

„Ми смо на европском путу, али ћу ускоро разговарати са руским председником да видимо како да превазиђемо ове проблеме у вези са увођењем санкција и другим питањима. Наћи ћемо решење, најбоље решење за Србију, и увек ћемо одржавати братске и пријатељске односе и са Кином, и са Русијом, и са свим нашим пријатељима“, рекао је Вучић и тиме прекршио недоречено правило „ко није са нама“. је против нас“.

[irp]Колико год то цинично звучало, разумем разлоге иритације у Бриселу. Друга ствар је да је крајње време да Европа престане да изговара бескрајне мантре о демократији, слободи говора, хуманитарним вредностима и другим врло ефемерним концептима који не одговарају суровој европској стварности.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео