Студенти 2.0: „ТРАЖИМО ДА ШКОЛАРИНЕ БУДУ БЕСПЛАТНЕ И ТРАНСПАРЕТНОСТ КРЕТАЊА НОВЦА“
Студенти који се питају како ће блокаде утицати на ток наставе, као и како ће настава током летњих месеци бити реализована, ако је готово извесно да ће је бити током лета – били су гости Јутра на ТВ Прва.
Студенти Универзитета у Београду Лука Лалошевић и Александра Ћоровић су се осврнули на повећани буџет за високо образовање који је држава издвојила и истакли како очекују да ће средства бити распоређена.
– То су питања која постављају сви студенти невезано за то да ли подржава блокаде, а ко не. Сјајна је вест да је држава преусмерила тих 12 милијарди динара за факултете, сада на ред долазе декани да преусмере тај новац, ми тражимо да тај новац буде преусмерен да школарине ове године буду апсолутно бесплатне – рекао је студент Лука Лалошевић, члан удружења „Студенти 2.0“ и студент Факултета политичких наука.
– Оно што је најбитније је да се тај буџет усмери на школарине и да се обезбеди транспарентност свих токова новца који је обезбеђен и да се једноставн високо образовање стави на неки виши ниво – рекла је Александра Ћоровић, студенткиња Факултета организационих наука.
Говорили су и о надокнади наставе
– Ми се надамо да ће нас факултети у што краћем року обавестити како ће бити настављена настава како би студенти могли да знају шта ће се дешавати. Сигруно ће се наставити током лета, а установе треба да размишљају о томе да ли постоје услови да се током лета обезбеди настава, знамо да су прошле године биле високе температуре и да ли постоје просторије где може да се одвија настава, а након тога и испити и колоквијуми – рекла је Ћоровић.
У видео-прилогу у наставку сазнајте више о питањима која муче студенте, попут оних шта ће бити са студентским стипендијама и кредитима…
А токови новца вас интересују?
Јел само оног новца за образовање – о томе можемо причати.
Свакако можемо причати и о новцу који иде у руке оних који праве сигурицу кад оду с власти.
А има и конто којег нема. То су паре које иду испод жита. То су доделе послова геополитичким пријатељима. То раде све државе. Ту почиње и завршава се самосталност и интегритет сваке државе, то кад посао добију браћа и пријатељи, а партнери јок.
A ja TRAŽIM da se od mene ne uzimaju pare za studiranje (po završetku koga veliki deo „akademaca“ ode u inostranstvo), već da ga plate po punoj ekonomskoj ceni! Da dobiju studentske kredite koje će posle studija vraćati veći deo života, kao što se to radi na njihovom ljubljenom zapadu u mnogo bogatijim državama od ove.
U drugoj turi trebalo bi prestati sa finansiranjem fakulteta, tj da plaćaju iznajmljivanje zgrada, opremu, profesorske plate,… sve od studentskih para, krediti će morati da porastu. Realno, ovoj zemlji danas više trebaju majstori od „akademaca“, pogotovu što ko završi fakultet odmah neće da radi u proizvodnji, već da „menadžeriše“. Daću primer građevinskog fakulteta, gde su decenijama postojala tri stručna smera: konstrukcije (zgrade i mostovi), hidrotehnika (brane i sl) i saobraćajnice (putevi i tuneli). Od skora je uveden četvrti smer „menadžment“ i ne treba ni da kažem da većina bira taj smer… inače je taj ne mnogo pominjan fakultet jedan od glavnih u protestima (ili tačnije menadžerskim protestima).