Гренланд под притиском: САД појачавају борбу за утицај у Арктику

Гренланд под притиском: САД појачавају борбу за утицај у Арктику.

Доналд Трамп је једном приликом изјавио да би могао силом преузети Гренланд. Колико је ту изјаву требало схватити озбиљно, остаје нејасно, али амерички председник је још током свог првог мандата, у августу 2019. године, изнео идеју о куповини највећег острва на свету.

Тада је Трамп понудио Краљевини Данској договор – САД би Гренланду годишње уплаћивале 600 милиона долара у замену за његову куповину. Међутим, премијерка Данске, Мете Фредериксен, одговорила је да „Гренланд није на продају“ и додала да острво припада Гренландцима, а не Данцима. Овај одговор је толико изнервирао Трампа да је отказао свој планирани званични пут у Копенхаген. Ипак, само неколико месеци касније, амерички конзулат у главном граду Гренланда, Нуку, поново је отворен након што је био затворен још 1953. године.

Фредериксен је тада покушала да ублажи тензије изјавом: „Срећом, прошла су времена када су се земље и народи могли продавати и куповати. Оставимо и ову шалу у прошлости.“

Повратак „гренландског питања“

Са доласком Бајденове администрације, у Данској су веровали да је „гренландска криза“ прошлост или да Трампове речи нису биле озбиљне. Доказ за то било је смањење војног буџета и недовољно улагање у одбрану, укључујући набавку војних бродова и авиона који би могли да штите Гренланд.

Међутим, са повратком Трампа у политички живот, питање Гренланда поново је покренуто, што је изазвало забринутост у Копенхагену. Данска је затим одлучила да уложи значајна средства у јачање своје одбране. Данска војска је објавила планове за куповину три нова арктичка патролна брода, повећање броја извиђачких и граничних јединица које користе псеће запреге, као и улагање 400 милиона долара у развој надзорних и обавештајних система у Арктику и Северном Атлантику.

У јануару ове године, Копенхаген је потписао нови споразум о безбедности са Гренландом и Фарским острвима, предвидевши улагање од више од две милијарде долара у војно присуство у Арктику. Ова сума је готово једнака целокупном годишњем буџету данског Министарства одбране, који износи око 2,5 милијарди долара.

Међутим, Данска није стала само на новчаним издвајањима – почела је да тражи и међународну подршку. Премијерка Фредериксен је 28. јануара посетила Берлин, Париз и Брисел, где је заговарала „европску безбедносну одговорност“. Немачка и Француска су подржале став да „границе не смеју бити мењане силом“, док је председник Војног комитета Европске уније, аустријски генерал Роберт Бригер, предложио слање европских трупа у Гренланд. Тренутно се на острву налази око 150 америчких војника у оквиру базе за противракетну одбрану и радарског система у Питуфику.

Став Гренланђана и политичка неизвесност

Док Данска и САД воде расправе о безбедности, Гренланђани нису одушевљени ситуацијом. Њихове власти јасно истичу да желе сарадњу са Америком, али не и потпуну анексију. Гренландски премијер Муте Егеде више пута је нагласио да је крајњи циљ острва постизање пуне независности од Данске. Овај став дели и опозиција, укључујући Социјалистичку партију.

Уз то, у Гренланду ће за два месеца бити одржани парламентарни избори, што је изазвало бојазан од страног мешања. Како би спречила утицај спољних фактора, гренландска влада је предложила закон којим се забрањују политичке донације од страних или анонимних извора и ограничавају приватни прилози на 200.000 данских круна. Јасно је да је циљ ове мере да се спречи потенцијално америчко мешање у исход избора.

Лидери главних политичких странака једногласно поручују: „Не желимо да будемо ни Американци, ни Данци. Ми смо Гренландци и сами морамо одлучивати о својој судбини.“

САД и будућност војног присуства у Арктику

Иако су Трампове изјаве о анексији Гренланда изазвале узнемиреност, мало је вероватно да ће САД ићи тим путем. Њихова стратегија у Арктику усмерена је на јачање војне инфраструктуре како би минимизирали утицај Кине и Русије, које тренутно имају значајније капацитете у том региону.

Стога је могуће да ће Вашингтон уместо преузимања острва инсистирати на проширењу свог војног присуства и модернизацији база у Гренланду, што би могло изазвати додатне тензије у односима са Данском и Европском унијом.

В.Т./Васељенска

Бонус видео