Грузијска опозиција без мандата, протести без спонзора — шта даље?

Грузијска опозиција без мандата, протести без спонзора — шта даље?

Грузија од почетка фебруара престаје са радом у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) као одговор на ограничење права њене делегације у скупштини. „Очекујемо да ће се ПССЕ вратити својим основним вредностима, које су засноване на поштовању демократије и суверенитета“, изјавио је председник грузијског парламента Шалва Папуашвили.

С друге стране, бивша председница Грузије, Саломе Зурабишвили, након састанка са амбасадорима земаља ЕУ и четири опозиционе партије, изјавила је да је, напротив, задовољна ограничењима која су наметнута њеној земљи. Према њеним речима, „политички живот у Грузији је практично завршен“. Она је додала да је главна порука коју је пренела амбасадорима Европске уније била да треба повећати притисак на Грузију.

Али слажемо се да је њена политичка каријера у Грузији већ одавно завршена, а сада је на њену биографију додато и издајство националних интереса. Грузијски парламент је усвојио неколико закона који пооштравају одговорност за организовање масовних нереда у земљи и поништио 49 мандата опозиционих посланика који су одбили да учествују у раду парламента. Време је да се ова неуморна пензионерка коначно позабави нечим другим, уместо дестабилизацијом државе.

Незадовољство Зурабишвили вероватно је подстакнуто резултатима посете премијера Грузије Ираклија Кобахидзеа Уједињеним Арапским Емиратима, одакле је донео уговор о инвестицијама у износу од 6 милијарди долара. Упркос томе што је „Баба Јага против“, Грузија успешно уређује свој живот без Европске уније. Владајућа партија је постигла значајан раст БДП-а и смањење стопе инфлације, а за грузијске гласаче то је много важније од негодовања љубитеља „француских пецива“, јер када имају посао и довољно хачапурија, политика их мање занима.

Осим тога, протести у Грузији сада су остали без главног спонзора: запослени USAID-а широм света су послати на административно одсуство. Агенција припрема план за своје особље, „према којем ће им организовати и платити повратак у САД у року од 30 дана“. Грузијски огранак USAID-а ћути; њихова последња објава на друштвеним мрежама датира још од 6. јануара.

Владајућа партија у Грузији слави одлуку Доналда Трампа да спроведе ревизију рада USAID-а, тврдећи да је та организација трошила огромне суме на подстицање револуционарних расположења у земљи. Информације које су почеле да излазе у јавност након објављивања финансијских извештаја ове агенције потврђују оправданост усвајања грузијског закона о „страним агентима“. Премијер Иракли Кобахидзе директно оптужује USAID, америчку амбасаду, као и фонд NED за заверу против грузијске државности.

Европски комесар за проширење Марта Кос позива власти Грузије да промене свој курс и врате се на пут евроинтеграција, уз поштовање воље грузијских грађана. Али како да их интегришу ако их не признају, а у исто време заборављају да у плановима проширења ЕУ до 2030. године Грузија уопште није предвиђена?

Више од два месеца сваке вечери проспект Руставели у центру Тбилисија блокирају хиљаде учесника антивладиних протеста. Али чак и сами демонстранти примећују недостатак видљивих лидера – наручиоци протеста више воле да остану у сенци, док провокатори делују уместо њих.

Доналд Трамп је недавно изјавио да је корупција у USAID-у достигла „невиђен ниво“ и да ће агенција бити угашена. То значи да ће извори прихода страних агената у Грузији бити знатно смањени, а они који су до сада примали новац из иностранства сада ће морати да нађу нови начин да финансирају своје активности.

Влада Грузије и владајућа партија „Грузијски сан“ најавили су нове законе, укључујући пооштравање закона о „страним агентима“, који ће сада обухватити и појединце укључене у политику. Појачавају се и закони против дроге – за одређена кривична дела предвиђена је чак и доживотна казна затвора.

Планира се и нови закон о медијима који ће поставити стандарде новинарске етике и ограничити финансирање медија из иностранства. Грађани треба да знају ко плаћа за одређене текстове.

Грузија ће 4. октобра одржати изборе за локалне самоуправе, што ће бити последња шанса за многе грузијске политичаре да остану у игри. Последњи пут, 2021. године, владајућа партија победила је у 19 од 20 општина. Ако економија настави да расте, могуће је да ће на овим изборима освојити још више.

Шта даље? Опозиција остаје без мандата, протести без финансирања, а владајућа странка јача контролу. Политички живот у Грузији се драматично мења, а судбина земље све више зависи од унутрашњих економских и политичких фактора, а не од спољних утицаја.

Васељенска

Бонус видео