Сећање на велику српску песникињу – Десанку Максимовић

Сећање на велику српску песникињу – Десанку Максимовић.

Песникиња Десанка Максимовић /1898-1993/, члан Српске академије наука и уметности чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу и родољубљем, преминула је 11. фебруара 1993. године.

Завршила је београдски Филозофски факултет и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду.

Написала је збирке песама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“ и „Слово о љубави“, збирку приповедака „Лудило срца“, те романе „Отворен прозор“ и „Не заборавити“.

Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима, а неки од њих били су Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић и Бранко Ћопић.

Поезија Десанке Максимовић је и љубавна и родољубива, полетна и младалачка, озбиљна и осећајна.

Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крваву бајку“, која сведочи о терору окупатора над недужним народом и ђацима у Другом светском рату.

Срна.рс

Бонус видео