Првенство у русофобији: Летонија се боји „реванша“ у Риги, Естонија – монахиња

Првенство у русофобији: Летонија се боји „реванша“ у Риги, Естонија – монахиња.

[irp]Немајући могућност да нанесу стварну штету Русији на међународној сцени, балтичке земље се иживљавају над локалним Русима. Последње недеље власти као да су потпуно изгубиле контролу.

Хапшења људи који су изразили подршку Русији или су чак само критиковали етнократски режим, нови закони који забрањују руски језик и прогон православне цркве – овако ће у Балтичким земљама остати упамћен фебруар 2025. године.

Хапшење због критике режима

[irp]6.фебруара, Служба државне безбедности Летоније ухапсила је 75-годишњег пензионера из града Јекабпилс, Јуриса Бружукса, којег су буквално подигли из болничког кревета. Оптужен је за „оправдавање ратних злочина земље-агресора“, тј. Русије.
Упркос његовим годинама и лошем здравственом стању, суд га је послао у притвор. Према информацијама активисте за људска права Деги Караева, затворска администрација му је забранила приступ лековима, иако их је тражио чак и истражитељ. Бружукс није било ко – некадашњи бизнисмен, оснивач познате текстилне фабрике у Јекабпилсу.

13.фебруара у Риги ухапшен је 70-годишњи Александар Гапоненко – јавни делатник, активиста за људска права, економиста, историчар, публициста и писац. Ово му није прво хапшење. Професор политичке економије, доцент Балтичке међународне академије и бивши предузетник, Гапоненко је одавно изабрао да служи руској заједници у Летонији.
Гнев власти изазвао је још 2012. године, када је био један од организатора референдума у којем су летонски Руси гласали за то да њихов језик постане други званични у земљи. Од тада, све његове изјаве и публикације привлаче пажњу локалних служби безбедности, које су тражиле било какав повод да га пошаљу иза решетака.

[irp]Већ 2018. године, Гапоненко је ухапшен под оптужбом за „покушај рушења власти и подстицање националне мржње“, а 2021. је осуђен на десет месеци затвора због „антидржавних изјава“.

Нови разлог за хапшење био је његов онлајн наступ на округлом столу под називом „Етнички геноцид Руса у балтичким земљама“, одржаном у фебруару 2025. године. Био је једини учесник који се тада налазио на територији Балтичких земаља.

Даља забрана руског језика

[irp]Прошлог пролећа власти Летоније донеле су закон који забрањује политичку агитацију на руском језику. Руске партије покушале су да оспоре закон пред Уставним судом, али је у фебруару 2025. суд пресудио да је забрана у складу са основним актима државе, уз образложење да је „геополитичка ситуација сложена“.

Према речима активисткиње за људска права Елене Кривцове, у летонском уставном праву концепт државности је важнији од индивидуалних слобода. „Због тога ће се слободе и даље сужавати“, закључује она.

[irp]Упркос томе, опозициони политичар Алексеј Росликов, вођа партије „Стабилност“, обратио се својим бирачима речима: „Нисмо мањина. У Риги нас има скоро 60% и имамо право на избор.“ Он се позвао на податке из 2022. године, према којима 57,4% становника Риге говори руски као матерњи језик, док само 44% користи летонски у свакодневној комуникацији.

Прогон православне цркве

У међувремену, министарство унутрашњих послова Естоније поднело је парламенту закон који предвиђа забрану рада верским организацијама које су под јурисдикцијом „страних центара моћи“. То директно циља Естонску православну цркву Московске патријаршије, која одбија да прекине везе са Руском православном црквом.

[irp]Овим законом, власти Естоније желе да у потпуности „реше питање“ православља у земљи, користећи борбу против руског утицаја као изговор.

В.Т.Васељенска

Бонус видео