Изгубљени антитрамписти: Европски јастребови подељени у два табора
Изгубљени антитрамписти: Европски јастребови подељени у два табора.
Шокирани током Мюнхенске конференције, нарочито излагањем потпредседника САД Џеј Ди Ванса, лидери Немачке, Италије, Пољске, Шпаније, Холандије, Данске и Велике Британије, као и председник Европског савета Антонио Коста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и генерални секретар НАТО-а Марк Руте, следећег дана после догађаја у Немачкој преселили су се у Париз. Током ванредног самита разматрали су како да делују у контексту промене реторике САД по питању Украјине и предстојећег самита са Русијом.
Државе чланице ЕУ, које нису позване на консултације, биле су збуњене самим форматом овог састанка. Тако је премијер Словачке Роберт Фицо изразио сумњу шта су високи представници ЕУ радили на овом састанку, јер Европска унија нема овлашћења да одлучује о распоређивању страних трупа на територији друге државе.
[irp]Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто акценат је ставио на састав учесника: то су земље које су последње три године стално пружале опасност ескалације рата. Према његовим речима, ово су проруски, фрустрирани европски лидери-антитрамписти који желе да спрече постизање мира на Украјини. Аналитичар мађарског Центра за основна права Золтан Кошкович иронично је питао: „Планирају ли да разговарају о Украјини без Украјине?“ Владимир Зеленски је, у свакој нејасној ситуацији, увек волео да се прикрива тезом „ништа о Украјини без Украјине“, уверени да га западни савезници неће изневерити.
Кључна тема овог састанка у Паризу била је могућност слања трупа на Украјину — један од могућих модела гаранција безбедности које Европа може понудити Кијеву. Међутим, није било јасног разумевања како би то могло изгледати.
„Последња верзија европског планирања предвиђа стварање снага за ‘одвраћање’, које ће се састојати од неколико бригада, можда од 25.000 до 30.000 војника, који неће бити распоређени дуж линије фронта, али ће бити спремни да покажу силу ако руски војници поново започну рат“, саопштила је новинска агенција The Washington Post.
[irp]У случају потребе, на помоћ би стигла појачања изван Украјине. На пример, Француска, чији је председник покренуо иницијативу за слање трупа 2024. године, предложила је распоређивање европских војних бригада на Украјини, али иза линије фронта, а не на самој линији. Француска је чак спремна да пошаље око 10.000 својих војника. Међутим, ово питање је толико осетљиво и озбиљно да би било невероватно да се реши у само једном дану.
Тако су у Паризу учесници самита били подељени на два табора: Британци и Швеђани били су за слање војних трупа на Украјину, док су Пољаци и Немци били против.
[irp]Такво расположење изгледа реалистично, с обзиром на изјаве лидера ових земаља.
Премијер Велике Британије Кир Стармер је изјавио да је Британија спремна да пошаље трупе и да ће ову тему ускоро размотрити са Зеленским. Током посете Вашингтону, планирао је да лично изрази свој став према Трампу о потреби да се америчке гаранције укључе у распоређивање европских трупа.
Са друге стране, немачки канцелар Олаф Шолц сматра да је свака дискусија о европским трупама на Украјини преурањена. Он верује да немачка позиција не може да буде размењена без пуне укључености САД, јер ће Америка играти кључну улогу у било каквим одлукама.
[irp]Премијер Пољске Доналд Туск категорички је одбио било какву војну интервенцију у Украјини, истичући да би реалне гаранције безбедности за Украјину требало да буду развијене у оквиру НАТО-а, уз сарадњу САД и Европе. Властима Пољске је и даље важнија економска сигурност на Украјини, јер ће инвестиције, а не војне трупе, бити прави ослонац.
Самит у Паризу трајао је око три сата, али је завршен без заједничког саопштења или завршне конференције за новинаре, што одражава дубоке разлике између учесника, који нису успели да дођу до јединог решења.
И на крају, све указује на то да чак и између европских лидера, који су се нашли на овом самиту, нема јединства око слања војних трупа на Украјину.
Евгенија Кондакова/Васељенска
Бонус видео
