Како су амерички грантови постали камен спотицања белоруске опозиције

Како су амерички грантови постали камен спотицања белоруске опозиције.

Ера забринутости… лагано пролази. Чини се да је то данас најважнија вест у свету – свету у којем је кључна реч већ дуго управо забринутост.

Шта год да се дешава на планети – да ли се државе бомбардују из ваздуха, да ли деца у Африци умиру од глади (иако су деценијама добијала „помоћ“ од својих бивших колонијалних господара) или се црнци увреде кад их неко назове „црнцима“ – увек је било уобичајено изразити забринутост.

[irp]Последњих година, забринутости има у изобиљу – од просечног корисника Фејсбука до не тако просечних председника и канцелара, који такође углавном проводе време на друштвеним мрежама. Јер они који изражавају забринутост – не раде ништа осим што је изражавају. Или не желе, или не могу. А питање је шта је од та два горе.

Замислите некога ко се пробудио ове недеље након петогодишње коме и чита вести. Ни глобална пандемија, ни рат у Украјини не би га бацили у шок – довољно је других лудости.

Да сумирамо: бивши белоруски опозиционар, некада посланик, па опет опозиционар, учествовао је на изборима, а затим поднео жалбу против друге бивше опозиционарке (такође кандидаткиње, иначе домаћице). И где се пожалио? У амерички Стејт департмент, који иначе финансира белоруску опозицију, али конкретно – у Одељење за ефикасност.

Шеф тог одељења је бизнисмен познат по томе што је створио популаран електрични аутомобил, слао ракете у свемир, у ваздуху правио „римски поздрав“, купио Твитер и преименовао га у „X“ – што је, узгред, и име које је дао свом сину.

Паника међу зависнима

У чему је суштина жалбе? Домаћица-опозиционарка наводно је ненаменски трошила америчке грантове. Жалбени подносилац је све то објавио на друштвеној мрежи, апелујући на Вашингтон да испита лојалност – јер су програми финансирања почели да се смањују. Као последица, шаховски велемајстори, који су једном побегли у руску опозицију, сада се враћају назад (јер су остали без новца) и дају приватне лекције за 300 долара по сату.

Звучи као лудница, зар не?

А то је само један дан у вестима. Од милиона таквих.

Сада, вратимо се на забринутост, која је одувек била заштитни знак белоруске опозиције. Управо сада имају нови талас забринутости – колико КГБ-ових доушника имају у својим редовима. Неки се сами признају, неке разоткрију, неки ћуте, а највештији чак и сами оптужују друге док настављају свој двоструки живот.

Питање „Колико нас шпијунира?“ већ годинама мучи белоруске емигранте. Та мука рађа забринутост, забринутост рађа изјаве, изјаве прелазе у расправе, расправе се претварају у потпуне и бескрајне свађе, познате у њиховим круговима као буљба-обрачуни. Сви се свађају, сви су дубоко забринути, а нико не долази до коначног одговора на питање: „Дакле, колико нас одаје?“

Неколико једноставних решења

[irp]Уместо година масовне забринутости, опозиција је могла једноставно да пошаље колективно писмо КГБ-у.

„Поштоване колеге, ви имате своје интересе у овом покрету, ми имамо своје. Ви знате ко су ваши људи, па вас љубазно молимо да нам пошаљете комплетан списак. Јавно ћемо их разоткрити и осрамотити, а за узврат вам можемо пронаћи боље доушнике – са бољим видиком. Или, ако желите, ми ћемо их заменити ако будемо довољно добри за вас.“

Други пример: одмах након што су Светлану Тихановску испратили на литванску границу са свежњем долара у рукама, белоруска опозиција је започела рат око америчких грантова. Оптужбе су се низале: „Светланина канцеларија краде све! Они ништа не раде! Светлана, Франак, њихови помоћници, њихови љубавници, случајни пролазници – све су покрали!“

[irp]Прошле су године, оптужбе су се нагомилале, забринутост у егзилу је расла, а Светлана и Франак такође (и фигуративно и буквално).

И све је остало на томе.

Док се, 19. фебруара 2025. године, није појавила Ана Канопатска, која је освојила импресивних 1,86% гласова на председничким изборима у Белорусији. Она је једина имала храбрости да уради нешто конкретно.

Објавила је отворено писмо Илону Маску на Инстаграму.

[irp]Да, Илону Маску – сада већ државном секретару у Трамповој администрацији, човеку који чисти Авгијеве штале Бајденовог наслеђа. Прави Херкул у служби Доналда.

Канопатска је јавно позвала Маска да испита нестанак америчких грантова у рукама белоруске опозиције, износећи конкретне оптужбе на рачун лидера демократске Белорусије.

Годинама су сви ћутали и бринули, а онда се појавила једна жена која је заиста нешто покушала да уради.

Није јасно да ли ће Маск уопште прочитати њен пост, али њен покушај да разбије зачарани круг забринутости – вреди сваке похвале.

Велика политика је шах

Белоруска опозиција то никада није схватила. У овој партији они нису чак ни пијуни. Они су прашина испод табле. Или једва…

Марина Субота-Минск

Превод са руског: В.Т./Васељенска

Бонус видео