Ненад Станковић – Још један у низу промашених руских „сарадника“ у Србији?

србији

Ненад Станковић

Многе би запањио профил људи- канала који руским институцијама препоручују сарадњу са компромитујућим структурама у Србији. Иако је то информација која чека на обелодањивање- претпоставимо профил необразоване, особе склоне сплеткарењу и преварним радњама- и на корак сте ближе одговору.

Више није никаква тајна да Русија у Србији годинама греши у избору сарадника. Од разних „аналитичара“, „историчара“, самозваних бораца за руско-српско пријатељство, до људи који у једном тренутку делују као савезници Москве, а у другом постају њени највећи проблеми. У том контексту, појављује се и име Ненада Станковића, познатијег као „Неша Гуска“, који је још један у низу оних који су у једном тренутку парадирали као „велики пријатељи Русије“, а данас се налазе на листи корумпираних функционера у бекству.

Од „амбасадора“ руско-српског пријатељства до бегунца

Пре само недељу дана, Станковић се хвалио својим именовањем за амбасадора Српско-руског пријатељства у Србији. Говорио је о значају сарадње са Русијом, о 800. годишњици ослобођења од фашизма, о будућим пројектима и форумима у Москви. Али само неколико дана касније, исти тај човек нашао се под оптужбама за корупцију, злоупотребе и учешће у криминалним активностима, због чега је највероватније побегао из Србије.

Како је могуће да Русија константно промашује у избору својих људи у Србији? Да ли Москва заиста нема стварни увид у то ко су особе којима даје подршку, или су пак они који праве тај избор сами корумпирани?

Године сумњивих активности – од политике до криминала

Станковићева биографија је препуна контроверзи:

Каријеру је започео као члан ЈУЛ-а крајем 90-их.

-Био је портпарол градоначелника Ниша, затим је мењао странке и позиције, увек проналазећи нови политички кров.
-Повезиван је са сумњивим тендерима за јавни превоз у Нишу.
-Агенција за борбу против корупције тражила је његову смену 2014. године.
-Користио је службено возило у приватне сврхе, што је документовано, али је он то демантовао.
-Одбио је да пријави своју имовину када је то затражио Локални антикорупцијски форум.
-Један је од ухапшених сарадника Драгане Сотировски, бивше градоначелнице Ниша, због корупције и злоупотребе службеног положаја.
-И поред свега овога, Станковић је успео да се представи као руски човек у Србији. Ако није на време био ухваћен у криминалу, сада је јасно да је Москва добила још један шамар у избору „савезника“.

Ко заправо ради за чије интересе?

Чињеница да Русија у Србији годинама бира људе сумњивих биографија, корумпиране чиновнике и политичке конвертите, може да значи само две ствари:

Или Русија нема стварни увид у српску политичку сцену и особе које гурају у први план.

Или су људи у самом руском систему који доносе те одлуке такође корумпирани и повезани са одређеним круговима који раде против интереса Русије.

Било како било, за боље односе Србије и Русије не могу се бирати људи који су доказано корумпирани, уплетени у сумњиве послове или они који у стварности више раде за британске и западне интересе, него за српске и руске.

Ако Москва жели да има истинске партнере у Србији, мора да промени начин на који их бира. У супротном, овакви „савезници“ ће наставити да руше кредибилитет Русије у Србији, док истовремено гледају само како да себи обезбеде личну корист.

Анастасија Воронцова / Васељенска