Дух европске војске

Дух европске војске.

Дух кружи Европом, али овога пута то није призрак комунизма. По данашњој Европи, која губи осећај сигурности услед могућег распада колективног Запада, лута идеја европске војске.

[irp]Ове недеље тај призрак указао се шпанском министру спољних послова Хосеу Мануелу Албаресу, који је позвао на формирање европских снага брзог реаговања као темеља будуће војске Европске уније.

„Данас ћу позвати на размишљање о томе како Европа може повећати свој безбедносни капацитет“, изјавио је Албарес, наглашавајући да би снаге брзог размештаја могле бити први корак ка стварању европске војске.

Ова идеја, међутим, није нова. Још 1990-их, током ратова на Балкану, европске земље су схватиле колико су зависне од америчке војне моћи. Немогућност да самостално решавају сукобе на сопственом континенту била је за њих болно отрежњење. Постало је јасно да би Европа требало да буде способна да реагује без ослањања на америчко војно планирање и команду, чак и у оквиру НАТО-а.

Као резултат тога, 1999. године, на самиту Европске уније у Келну, Велика Британија и Француска покренуле су иницијативу за успостављање Европске политике безбедности и одбране (ESDP). Истовремено је усвојен и план за формирање европских снага брзог реаговања.

Идеја није одмах доживела неуспех – од 2003. године ESDP је организовао неколико мисија, од Македоније и Босне до Конга, Индонезије, Ирака и Палестине. Ипак, ове мисије су увек биле само допуна америчким и НАТО операцијама, а не права алтернатива.

[irp]Тако је вера у европску војску постала утопија, слична вери у комунизам. Изнова су европске земље долазиле до истог закључка – без америчке подршке, питање безбедности је нерешиво. Идеја европске војске, упркос својој дуговечности, константно је показивала стратешку слабост Европе.

Али, без обзира на то што је реализација ове замисли увек била неизвесна, она је опстајала током различитих фаза евроатлантске историје након Другог светског рата.

То се посебно манифестовало у садашњем сукобу са Доналдом Трампом око украјинске кризе и односа са Русијом. Европска унија покушава да се супротстави америчком диктату, али то чини несигурно, опрезно пазећи да не изазове жесток одговор Вашингтона.

[irp]Сада ЕУ поново сања о својим снагама брзог реаговања као наговештају европске војске.

Како преноси Politico, ЕУ покушава да примени „двоструку стратегију“ – с једне стране, да спаси оно што је остало од савеза са САД, а с друге, да ојача подршку Украјини.

[irp]Међутим, европске земље су забринуте да би, у јеку сукоба са Трампом, САД могле да донесу одлуку о повлачењу својих трупа са континента.

„Морамо да осмислимо план безбедности за Европу. Али не можемо то учинити ако истовремено повучемо око 100.000 америчких војника из Европе. Зато не можемо прекинути односе са Трампом“, изјавио је један дипломатски извор у Бриселу.

Колико далеко може отићи овај европски бунт против америчке доминације у одбрамбеном сектору, тешко је предвидети.

[irp]Али један закључак већ сада се намеће.

Украјинска криза, у комбинацији са сукобом са Трампом, поново је подсетила Европу на две болне чињенице – њене сопствене војне способности су слабе, а зависност од САД у области безбедности и даље је огромна.

[irp]Тако призрак европске војске наставља да лута Старим континентом.

Сергеј Строкањ/РТ

Превод с руског: В.Т./Васељенска

Бонус видео