Крајњи циљ изумируће лево-либералне опозиције је изазивање грађанског рата у Србији
Крајњи циљ изумируће лево-либералне опозиције је изазивање грађанског рата у Србији
Насиље је постало једини политички програм опозиције у Србији. Свакога дана грађани сведоче новим испадима који немају никакве везе са борбом за демократију или права народа, већ искључиво са покушајем да се изазове хаос и дестабилизација државе. Напади, претње, димне бомбе, сузавац, ножеви – све су то средства којима се политички неуспеси покушавају надоместити силом.
Протеклих дана у Народној скупштини сведочили смо срамним сценама које су више личиле на уличне обрачуне него на парламент једне суверене државе. Док су грађани Србије очекивали аргументовану расправу о важним питањима, опозиција је уместо тога у салу уносила димне бомбе, вређала, гурала и физички насртала на посланике који им нису по вољи. Неке посланице су завршиле повређене, док су поједини опозициони лидери све то посматрали са осмехом, очигледно поносни на свој „подвиг“. Али ту није био крај. Већ наредних дана, улицама Београда одвијали су се нови напади, а онда је уследио и инцидент испред Скупштине Града Београда, где су ножеви, сузавац и песнице заменили аргументе.
Јасно је да овакви поступци нису случајни. Опозиција је већ одавно напустила политику и окренула се стварању кризе. Како другачије објаснити да се сваки њихов протест завршава уличним насиљем? Како објаснити да се свака скупштинска расправа завршава нападима, вређањем и покушајем да се физички обрачунају са политичким противницима? Србија је до сада видела многе опозиције, али ниједну која је у потпуности одбацила политику и прихватила насиље као једино средство борбе.
Зашто ово раде? Зашто упорно покушавају да изазову реакцију полиције? Коме је у интересу да Србија изгледа као нестабилна земља, у којој се политичке несугласице решавају на улици? Одговори на ова питања воде нас ка једном застрашујућем закључку – циљ ових акција није смена власти на изборима, већ урушавање система, изазивање немира и, на крају, потпуна дестабилизација државе.
Гледајући шта се дешава, логично је запитати се да ли је крајњи циљ изазивање грађанског рата. Не тако давно, сличне сцене могле су се видети и у другим земљама у којима су насиље и нереди претходили великим сукобима. Довољно је сетити се Украјине и како су почели сукоби у тој земљи – прво протестима, затим изазивањем сукоба с полицијом, а на крају отвореним насиљем. Данас, годинама касније, та земља је разрушена и подељена, а њен народ страда у рату који су други режирали.
Зар је то судбина коју неко прижељкује за Србију? Је ли то план? Да се прво институције паралишу, да се власт примора да реагује, да се на улицама изазову сукоби, а онда да се све прикаже као борба „потлаченог народа“ против „репресивне власти“? Није ли управо то модел по којем су рушене и друге државе?
Грађани Србије треба да буду свесни онога што се дешава. Насиље није случајност, није спонтано, већ је смишљено и усмерено. Опозиција се не бори за народ, већ за сценарио који им је задат. Питање је само – да ли ће Србија дозволити да се тај сценарио оствари?
Теодора Николић / Васељенска
Zašto ne pišete o nasilju na društvenim mrežama koje je poprimilo užasne dimenzije. Ko su organizacije koje predvode hajku, Eko straźa i neke ženske, i ko od Srba iz Mete pomaže u uklanjanju profila na youtube, instragramu ljudima koji ne podržavaju studente. Vi ste jedini koji bi mogli da istražite i obelodanite one koji targetiraju ljude, pozivaju na njihov linč.
Прва која је мета тих организација јесте уредник Васељенске, Весна Веизовић!
Strašno! Tim pre treba videti koje su i ko finansira te organizacije.? Vi ste javno oglašen portal sa temama iz politike i Vaše je pravo da se time bavite za razliku od jedne EKO organizacije koja organizuje akcije protiv pojedinaca. Pod firmom ekologije vode političku propagandu, targetiraju osobe. To bi tebalo biti kažnjivo delo. Isto se odnosi na organizacije žena koje bi trebale da štite žene, pa čak i kada se ne slažu sa njihovim političkim stavovima. Dve su istaknute u takvim vrstama akcija.
Meta ima osobu ili osobe preko kojih uspevaju i to su javno obelodanili. A naši dragi studenti ni morali da se ograde i od takvih akcija koje se vode navodno da bi zaštitili proteste. Zahvaljujem na objavljivanju komentara, jedna od prijateljica doživljava nebiđenu torturu. Vesni podrška, ako joj to nešto znači.
Мени је баш забавно да читам чланке новинара из НВО и да читам њихове коментаре. Није лако њима да се помире са чињеницом да са толиком мржњом, незадовољством и гневом према Србији, а опет живе у Србији. Замислите како је Наташи Кандић, Соњама и многим другим из НВО кад увече легну у Србији и изјутра се буде у Србији и тако цео живот. То је за њих горе од доживотне робије. То је неописиво са којим патњама живе, за разлику попут нас који смо срећни што увече легнемо у Србији и изјутра се пробудимо у Србији.
Уласком у Скупштину „коалиције 3% са просеком 2 на челу са француском пудлицом и жутим пајацом“ могло се уочити да се ради о увежбаној колаборантској групи која асоцира на нека прошла времена из Друго св. рата. Очито је да је „Сотона“ који их финансира добро проучио тај део жалосне српске историје када се појавио Мита Љотић за кога су неки у то време тврдили да је највећи српски интелектуалац „са визијом новог времена на челу са Хитлером“. Окупио је око себе омладину и студенте и постао је десна рука окупатора. И као врхунац свега, асистирао је Немцима код стрељања српски ђака у Крагујевцу.