САРАЈЕВО ПРЕТИ ХАПШЕЊИМА И СУКОБИМА: Нови напад на Републику Српску води у опасну ескалацију

Политички врх у Сарајеву не одустаје од покушаја да ослаби институције Републике Српске и стави их под контролу централизоване власти у Сарајеву. Најновији напад долази након што су Народна скупштина Републике Српске и председник Милорад Додик усвојили и потписали законе којима се јасно дефинишу ентитетске надлежности, што је изазвало жестоку реакцију бошњачких политичара.

Као што се могло очекивати, уследила је брза правна и политичка контраофанзива. Члан Председништва БиХ Денис Бећировић, председавајући Представничког дома БиХ Денис Звиздић и заменик председавајућег Дома народа БиХ Кемал Адемовић уложили су апелацију Уставном суду БиХ, покушавајући да законе донете у Бањалуци ставе ван снаге.

Политичка и правна битка за надлежности

Бећировић је у свом саопштењу поручио да „противправно деловање органа власти Републике Српске“ захтева „одлучно и јединствено деловање“ свих званичника у БиХ. Он је оптужио институције Српске за „бруталне нападе на Дејтонски мировни споразум и уставни поредак БиХ“, иако је јасно да је управо у Дејтону дефинисана широка аутономија ентитета, коју политичко Сарајево годинама покушава да поткопа.

С друге стране, Звиздић је отишао корак даље, најављујући акцију Тужилаштва БиХ, Суда БиХ и СИПА-е против оних који, како каже, „раде на рушењу уставног поретка, мира и стабилности“. Оваква реторика није новост, али је свакако алармантна, јер открива намеру политичког Сарајева да правосуђе користи као средство притиска на Републику Српску.

Још један покушај рушења одлука институција Српске

Ово није први пут да Сарајево покушава да путем Уставног суда БиХ блокира одлуке донете у Републици Српској. Често се као метод користи привремена мера, којом суд суспендује законе до коначне одлуке, што представља начин да се одлуке институција Српске држе „замрзнутим“ и спречи њихова примена.

Уставни суд БиХ, који је више пута критикован због своје пристрасности и чињенице да у његовом саставу седе стране судије, често доноси одлуке на штету Републике Српске. На тај начин, покушај централизовања БиХ добија институционалну подршку, иако је у Дејтонском споразуму јасно дефинисан ентитетски карактер државе.

Политички обрачун се наставља

Јасно је да политичко Сарајево не одустаје од покушаја да наметне своју вољу Републици Српској, користећи и судске механизме, и институције попут СИПА-е и Тужилаштва БиХ, како би извршили притисак на Бањалуку. Са друге стране, институције Српске остају на својим позицијама, бранећи уставни поредак и права која су им дата Дејтонским споразумом.

У наредном периоду биће јасније да ли ће овај нови талас правних напада довести до додатних политичких тензија у БиХ, али једно је сигурно – сукоб око надлежности не јењава, већ постаје све оштрији.

Васељенска