Калас жели да постане лидер слободног света, али не разуме реч „плаћајте“

Калас жели да постане лидер слободног света, али не разуме реч „плаћајте“.

У Европи је у пуном јеку оштра изборна кампања, у коју се, по обичају, поново умешала Русија. Не гледајте распоред избора појединих земаља – реч је о избору новог лидера слободног света.

О отварању ове позиције свечано је известила шефица спољне политике Европске уније Каја Калас, која је, увређена што су јој у Вашингтону грубо показали излазна врата, написала на друштвеним мрежама: „Данас је постало јасно да је слободном свету потребан нови лидер. На нама, Европљанима, је да прихватимо овај изазов.“

[irp]Могуће је да је Калас мислила на себе. Али њену кандидатуру тешко да би неко схватио озбиљно. Посебно након што је познати амерички лобиста Мајкл Капуто, који је годинама радио и у Украјини, грубо одговорио: „Онда платите за то. Доста је било приче. Плаћајте.“ Пошто у речнику естонских политичара не постоји реч „плаћање“, Калас се задовољила улогом стартног пиштоља – пуцала је у ваздух, а остали нека трче.

Трка је кренула, а одмах ју је преузео британски премијер Кир Стармер. Неколико дана након позива Калас, британска штампа га је свечано крунисала за новог лидера слободног света. Лист The Independent анализирао је потенцијалне кандидате и закључио да нико у Европи, осим Стармера, не може да претендује на ту позицију. Мелони је одбачена јер је „близу Трампу“, Фон дер Лајен јер „нема своју војску“, а Макрон јер му је популарност у Француској драстично опала.

[irp]Али француског председника ова ситуација није задовољила, па је одмах одлучио да се укључи у трку за титулу „лидера западног света“. Француска штампа је моментално преузела иницијативу, па је Le Figaro већ наредног дана након његовог обраћања са прве стране објавио: „Емануел Макрон се нашао у центру историје.“

Ипак, хитни састанци западних лидера прошле недеље показали су да влада апсолутна криза и неуправљивост свих савеза и алијанси. Испоставило се да Запад без САД нема ниједан функционишући механизам. НАТО и Г7 не могу да опстану без Америке, а Европска унија се суочава са жестоким противљењем Мађарске и Словачке.

[irp]Мађарски премијер Виктор Орбан већ дуже време блокира кључне одлуке Брисела, али сада је добио подршку Доналда Трампа. Ово вероватно значи да ће мађарски лидер постати још мање кооперативан. Ова ситуација је узнемирила Европу – шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски већ наговештава могућност референдума о избацивању Мађарске из ЕУ.

Оно што је постало јасно јесте да такозвани „слободни свет“, како се Запад самозадовољно називао, без САД нема ништа. Отуд и стварање разних привремених савеза, попут „коалиције вољних“. Али ни у тим ад-хок групама нема јединства. Западни лидери, остављени на цедилу, не знају у ком правцу да иду, па лансирају идеје о „НАТО мировњацима“ или „ваздухопловној заштити Украјине“. Али у том „креативном процесу“ стално их спутава Русија, која разјашњава зашто су такви предлози неприхватљиви – што се онда у Бриселу назива „руским мешањем“ у западне послове.

[irp]Посебан пример западне конфузије је премијерка Италије Ђорђа Мелони, која је у једној реченици успела да комбинује одбијање слања италијанских трупа у Украјину „без мандата УН“ са предлогом да се пета тачка НАТО споразума прошири на Украјину без њеног чланства у алијанси. Италијански аналитичари сада покушавају да дешифрују шта је Мелони тиме уопште хтела да каже. Али њен предлог је одмах заинтересовао украјински режим, који сваку нестабилност унутар Запада користи за своје циљеве.

Италијански политички аналитичар Алесандро Орсини ову ситуацију назива „ерозијом европског лидерства“, закључујући:

„Што више самита организује ЕУ, то они мање имају значаја.“ Немачки аналитичар Волфганг Минхау додаје да Европа без САД нема никакву стратегију – јер понављање мантре о „солидарности са Украјином“ није никаква стратегија.

[irp]У западним медијима све чешће се чују и предвиђања о бескорисности НАТО у новим геополитичким условима. „НАТО можда неће преживети четири године Трампа“, жали се британски новинар Ендру Нил, називајући то „ноћном мором“. Али амерички стручњаци, посебно Трампови присталице, не виде ништа трагично у томе. Напротив, политички аналитичар Суманстра Мајтра сматра да би Америка профитирала од подељене Европе: „Не желим да ЕУ постане нови хегемон са својом војском, али такође не желим ни да ЕУ нестане и да континент поново утоне у рат. Уместо тога, могуће је стварање мањих савеза и трговинских блокова, што би омогућило САД да одрже савезе по својој мери.“

У оваквој ситуацији, шта преостаје Каји Калас и осталим кандидатима за „лидера слободног света“? Волфганг Минхау их спушта на земљу: „Ово је апсурд и типична европска игра за публику. Са својим правом вета, сложеним системом гласања и искључењем одбране из јединственог тржишта, Европска унија једноставно није структурно способна да води спољну политику и безбедносне стратегије на глобалном нивоу.“

[irp]Што пре ЕУ прихвати ову реалност, то ће бити боље за све – а нарочито за Украјину, која би коначно требало да схвати где се стварно налази у новом светском поретку.

Владимир Корнилов/РИА НОВОСТИ

Бонус видео