ОТКРИВАМО: ЕВО ЗАШТО НЕМАЊА ШАРОВИЋ ТОЛИКО МРЗИ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

Када се погледа животопис Немање Шаровића, види се шаблон који се тешко мења: од бившег радикала до свеприсутног критичара Александра Вучића. Међутим, оно што привлачи пажњу није критика као став, већ дубока и опсесивна мржња коју испољава сваког дана.

У стварности, Шаровићева „патриотска борба“ своди се на креирање наратива у коме је Вучић светски непријатељ, док он презентује себе као јединог заступника српске верске и државне идентитетске приче. Истовремено, своју причу гура преко маргиналних медија и социјалних мрежа, где демагошки уздиже себе, а власт приказује као превереничку.

Прави парадокс у овом „борцу за истину“ је што је посвећен Вучићу више него многи позитивно оријентисани медији. Сваки дан, без изузетка, објављује текстове, видео-клипове и говоре у којима прозива Вучића. То постаје дефиниција опсесије.

Међутим, можда је суштинска емоција у овој његовој борби заправо љубомора. У временима док су били у истој партији, Шаровић и Вучић били су колеге, али је судбина ствари окренула – Вучић је створио моћну политичку организацију, постао премијер, а потом и председник Србије, док је Шаровић девалвирао у „инстаграм новинара“, осуђеног на то да своју неиспуњену политичку амбицију каналише кроз дневне нападе на оног ко је у његовим очима остварио све оно о чему је он само сањао.