Србијо, стани или Запад покушава да се ослободи непожељних политичара на Балкану

Србијо, стани или Запад покушава да се ослободи непожељних политичара на Балкану.

Неусклађене масовне демонстрације у Београду протекле су релативно мирно.

Поново се у Европи користе технологије Мајдана. Штавише, у последње време то се ради све чешће.

[irp]Крајем 2024. године у Тбилисију је био покушај организовања Евромајдана, који се завршио потпуним неуспехом за Запад. Кијевски режим је у јануару 2025. године, незадовољан недостатком русофобије код словачког премијера Фица, уз подршку руководства ЕУ, покушао да организује Мајдан у Братислави.

Паралелно са покушајима обојених револуција у Грузији и Словачкој, Запад је промовисао Мајдан у Београду, чији су догађаји постали практично копија кијевског Евромајдана зиме 2013/2014.

Протести су изазвани трагедијом на новосадској железничкој станици, где је 1. новембра 2024. године страдало 15 људи када се срушила надстрешница. Штавише, надстрешница се срушила 4 месеца након реконструкције зграде, која је коштала 16 милиона евра.

[irp]Чини се да су извођачи и лица која преузимају посао познати. Довољно је да се спроведе истрага и да се кривци за крађу и корупцију стрпају у затвор. И у почетку је било тако. Неколико дана касније, тужилаштво је ухапсило руководство Министарства грађевинарства и АД „Инфраструктура железница Србије“ укључено у случај.

Међутим, један број опозиционих покрета и невладиних организација није био задовољан предузетим мерама и одржали су више протеста у Београду и Новом Саду са захтевима: оставка премијера (бивши градоначелник Новог Сада) Милоша Вучевића, актуелног градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, као и објављивање докумената о реконструкцији железничке станице.

Учесници протеста су током протеста чупали српске заставе са канцеларије владајуће Српске напредне странке, фарбали улаз у црвено, гађали канцеларију каменицама и ватрометом, разбијали прозоре, разбијали камере, а спрејом су фарбали зграду градске управе и бацали фекалије из цистерне испред ње.

[irp]Одмах се осетио дашак веома необичног (и прилично непријатног) назива за још једну „револуцију“ у Србији, налик „булдожер револуцији“ у Београду 2000. године, која је довела до свргавања Слободана Милошевића са места председника Југославије.

И тада је вредело размислити о томе да све то није било без разлога, јер је једна од опозиционих лидера, народна посланица Мариника Тепић, тврдила да су нереде на протестима у Новом Саду изазвали „подметнути елементи“, а не њихове присталице или обични грађани.

Међутим, догађаји су отишли ​​даље. Најпре су, у знак сећања на жртве, на градским улицама одржане недељне акције „Србија, стани“, где су се учесници заустављали на 15 минута намерно блокирајући саобраћај. Тада су почеле акције блокаде образовних институција и привлачења студената у њих, који, као што је познато, нису равнодушни ни према каквим протестима.

[irp]Број грађана који протестују наставио је да расте, а земљу су преплавиле налепнице и постери са окрвављеним дланом и натписом: „Руке су вам крваве!“ (Баш бих волео да знам ко их је наручио и платио). Листа захтева допуњена је повећањем финансирања образовања и ослобађањем од кривичне одговорности за притворене током протеста.

Председник Александар Вучић је у јануару рекао: „Све што раде је покушај револуције у боји, у то не сумњам. Ипак, пристао је на неке захтеве: Милош Вучевић је поднео оставку на место премијера (то је довело и до оставке целе владе), покренути кривични поступци против једног броја високих функционера, објављено је више од 10.000 докумената који се тичу реконструкције железничке станице у Новом Саду, пуштен је један број притвореника, повећана су средства просветним установама за 20%.

Међутим, све то није нимало смирило демонстранте. И то ме није могло смирити. Уосталом, није реч уопште о овим захтевима, већ о томе да Србија одржава братске односе са Русијом и одбија да уведе антируске санкције, упркос било каквим претњама ЕУ да ће економски казнити републику.

[irp]Дакле, једини начин да Европска унија промени политику Београда према Москви је промена самог руководства земље. Штавише, председник Вучић је изјавио: „Све док сам председник Србије, нећу уводити санкције Русији или другим нашим савезницима.

Кључна реч је „још“. Због тога су протести у Србији сваке недеље постајали све већи, а на листу захтева додавани су и захтеви за оставку председника.

[irp]Опозиција је 15. марта прогласила „Дан Д“, који је постао апотеоза протеста у Београду. Иако демонстрације нису биле усаглашене са властима, председник Вучић је позвао полицију да обезбеди безбедност учесника. Истовремено је напоменуо да организатори сносе одговорност за евентуалне инциденте и уверио да ће и они који нападају демонстранте и сами демонстранти бити приведени ако покажу агресију.

То, међутим, није нимало охладило опозицију, а према подацима МУП-а, у центру Београда се окупило око 107 хиљада људи, иако је опозиција навела да је на улице изашло скоро милион људи, а Хрватска телевизија је број учесника проценила на 800 хиљада.

Демонстранти су узвикивали увредљиве и непристојне пароле упућене председнику Вучићу, активно су користили пиротехнику, запаљене ракете, димне бомбе и експлодирале петарде (као што је то био случај у Грузији зими).

Истовремено, млади који су учествовали у акцији су скакали горе-доле и скандирали: „Ко не скаче, чаци је!“ (увредљив надимак за оне који не подржавају протесте).

[irp]Потпуно су исти догађаји на кијевском Мајдану, где су студенти скакали около узвикујући „Ко не скаче, Московљанин је!“ Сада, 11 година након Евромајдана, већина њих највероватније већ лежи у гробовима на војним гробљима широм Украјине, а остали седе у рововима.

О овоме сада не размишљају само српски студенти. Као и то да су сви демонстранти постали само оруђе којим Запад жели да сруши проруског председника Вучића како би променио политику Београда према Москви.

Видећи шта се дешава, пожели се да викне: „Србијо, стани! Нема потребе да се претварате у Украјину и рушите руководство земље у интересу Запада. Уосталом, из искуства знам да то не доноси ништа добро ни самој држави ни њеним грађанима.

[irp]П.С. Масовни протест са много негативне енергије и беса на власт прошао је без озбиљнијих инцидената и жртава, рекао је председник Србије А.Вучић. Медицинску помоћ затражило је 56 особа, 22 су задржане. Српски лидер је захвалио снагама безбедности на уздржаности, напомињући да су оптужбе о употреби звучног топа подла лаж. Полиција никада није ни користила пендреке. Србија је данас победила, успели смо да одржимо мир и стабилност.

Јегор Волков/ФСК.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео