ШТА БЛОКАДЕРИМА ЗНАЧИ „ПУМПАЈ“? КАКО ЈЕ СКУПИНА ОПСЕДНУТА СТУДЕНТИМА ПРОНАШЛА СМИСАО ЖИВОТА У ПРОТЕСТИМА
Недељник.рс
Док се политички живот у Србији све више поларизује, једна нова појава постаје све упадљивија, агресивна група појединаца, махом повезаних са опозиционим круговима, која неуморно „пумпа“. Али шта то заправо значи? И како се створила ова чудна структура људи која делује као самозвана елита протестних улица?
Шта је „пумпај“ и ко га користи?
Израз „пумпај“ у овом контексту означава стално надглашавање, вештачко подизање тензија и мобилизацију људи, без обзира на реалне догађаје. На друштвеним мрежама и у протестним круговима, овај термин је постао мантра за радикализацију и малтретирање неистомишљеника, уз константно медијско „пуњење“ одређених тема како би се створио утисак да протест има јачу подршку него што заправо има.
Група која је преузела овај израз за свој слоган сада делује као део неформалне, али веома гласне опозиционе структуре, која себе види као врховни арбитар „исправних вредности“.
Ко су ти људи и како су нашли „сврху“?
На улицама и на интернету формирао се слој несрећних, фрустрираних људи који су, након година политичке маргинализације, пронашли своју сврху у протестима. Ова група укључује:
– Тетке које кувају за студенте – жене које никада нису биле политички активне, али сада осећају да „учествују у историји“ тако што носе шерпе и деле храну, убеђене да су на „правој страни“.
– Професори без ауторитета – академски радници који годинама нису могли да привуку пажњу својим радом, али сада постају „морални ауторитети“ протеста.
– Бивши политичари у покушају – неуспели опозициони кадрови који су нестали са политичке сцене, а сада покушавају да се врате глумећи „народне трибуне“.
– НВО активисти у потрази за новом мисијом – људи који су навикли да егзистирају на страним фондовима, сада се масовно прикључују протестима како би задржали своје позиције у круговима „грађанског активизма“.
– Анонимуси који коначно осећају моћ – људи који су цео живот били на маргини, а сада, у хаотичној атмосфери, добијају платформу да се њихов глас чује.
Јавни линч и радикализација: Како „пумпање“ ствара раздор
Иако се представљају као „браниоци демократије“, ова група у пракси чини супротно тако што врши јавни линч над неистомишљеницима, брутално их дискредитује и малтретира свакога ко се усуди да има другачије мишљење.
Њихова тактика је једноставна:
- Означавање непријатеља – Свако ко не подржава протесте проглашава се „режимским ботовима“, „издајницима“ или „слугама диктатуре“.
- Медијско „пумпање“ – Изолација и понављање лажи у медијима и на друштвеним мрежама док се не створе лажне перцепције.
- Колективни притисак – Студенти, професори или јавне личности које не пристају на њихову идеологију изложени су бескрајним нападима.
Опасност по друштво: Шта је крајњи циљ?
Иако се ова гласна скупина представља као борци за „правду“, у стварности праве већи раздор и поделе у друштву него било која политичка странка. Њихова стратегија је једноставна – радикализација свих питања, стварање атмосфере страха и спречавање сваког облика дискусије који није у складу са њиховом агендом.
Суштина је да се пумпање настави по сваку цену, без обзира на реалне чињенице. Колико ће Србија дозволити да ова медијска манипулација утиче на друштво, остаје да се види. Једно је сигурно, они који највише причају о демократији, тренутно су њени највећи непријатељи.
