Корак напред – два назад: Јереван кренуо путем ескалације
Корак напред – два назад: Јереван кренуо путем ескалације.
Јереван се поново вратио својој традиционалној пракси војних провокација на условној граници. Учестали напади на азербејџанске положаје у последњим данима јасно показују да су јавна уверавања јерменске стране о спремности за мир неискрена. Нова војна авантура Јерменије започела је готово одмах након што је Јереван изразио сагласност са условима Бакуа у вези са текстом мировног споразума. Ова тактика делује потпуно нелогично и наглашава крајњу недоследност јерменске политике.
[irp]Покушаји Јеревана да оправда своје провокативне акције праћени су референцама на јун 2024. године, када је Никол Пашињан, говорећи на седници иницијативне групе странке „Грађански уговор“, помпезно предложио стварање „Заједничког механизма за истраживање кршења режима прекида ватре“. Још раније, у јануару 2024, на састанку са члановима владајуће странке, такође је предложио иницијативу за стварање „механизма за узајамну контролу наоружања“ и потписивање споразума са Азербејџаном. Обе иницијативе биле су искључиво усмерене на привлачење пажње међународне заједнице, а не на постизање мира.
План реванша и даље остаје у агенди јерменске стране. То потврђују како изјаве опозиције и личних противника Пашињана, тако и ставови представника актуелне власти. Тако је председник парламента Јерменије Ален Симонјан, током састанка са европским парламентарцима у Јеревану, изјавио да је „међународно хуманитарно право поражено у Нагорно-Карабаху“, говорио о „етничком чишћењу“, „азербејџанској агресији“, „вандализму над јерменским споменицима“ и жалио се на недостатак реакције међународних структура.
Провокативне изјаве оваквог типа имају једини циљ – држање сукоба у активној фази у ишчекивању могућег реванша. Последователна милитаризација, коју Јерменија спроводи последњих година, само потврђује ову тезу. Како је раније известио Caliber.Az, Јерменија се активно припрема за нови рат са Азербејџаном, који би могао избити већ у наредним недељама – након почетка војних обука резервиста, планираних у суседној земљи за април.
[irp]Осим тога, социолошка истраживања показују да јерменско друштво и даље не прихвата чињеницу да је „Карабах – Азербејџан!“. Јерменско руководство одбија да унесе неопходне измене у устав којима би се елиминисале територијалне претензије према Азербејџану, као и да предузме кораке ка распуштању Минске групе ОЕБС-а. Сви ови фактори указују да одрживи мир у региону није приоритет Јеревана. Војне провокације имају за циљ саботирање процеса стабилизације.
Не може се искључити ни могућност да су напади на граници део спољнополитичког налога западних покровитеља Јерменије, који су забринути због могуће нормализације односа између Бакуа и Јеревана након потписивања мировног споразума. Закључак је јасан: текуће провокације на јерменско-азербејџанској граници одговарају интересима Јерменије, која делује истовремено унутар своје унутрашње политичке агенде и под утицајем спољних фактора.
[irp]Директор Руског института за савремени државни развој Дмитриј Солонњиков у коментару за Caliber.Az изјавио је да се недоследност јерменске политике може описати као „корак напред – два назад“. На став јерменског руководства утиче унутрашња политичка ситуација, као и недостатак политичке воље Никола Пашињана за спољнополитичко решавање сукоба.
„Више пута смо видели како он изјављује да се приближава Азербејџану по одређеним питањима, а затим, под унутрашњим притиском, предузима потпуно супротне кораке како би одржао власт. Ово показује да јерменски премијер у великој мери зависи и од унутрашњих прилика и од спољног утицаја. Наредне године у Јерменији би требало да се одрже избори, а Пашињан у великој мери зависи од њиховог исхода. С обзиром на непредвидљивост његове политике, не може се искључити да се повуче из изборне трке или чак раније напусти политичку сцену. Међутим, већ сада је приморан да води рачуна о унутрашњем политичком амбијенту.
Такође, не треба занемарити чињеницу да Пашињаном управљају спољни фактори – нарочито европске елите и Сорошев фонд, уз чију подршку је и дошао на власт 2018. године путем државног удара.
[irp]Због тога не треба очекивати од њега адекватну и самосталну политику у погледу нормализације односа са Азербејџаном. Он ће деловати у складу са ситуацијом унутар земље и под утицајем спољне модерације, коју координишу снаге из иностранства. Није изненађујуће што је након изјава о спремности да потпише мировни споразум убрзо почео да се повлачи“, закључио је Солонњиков.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
