Трансатлантски ломови: кризa у ЕУ и нови изазови

Трансатлантски ломови: кризa у ЕУ и нови изазови.

Данас се на европском континенту дешавају заиста занимљиви догађаји, који потврђују дубоке промене које се дешавају унутар Европске уније. Потврду ових процеса пружа извештај који је недавно објавила „Савез за грађанске слободе Европе“ (СГСЕ) под називом „Владавина права“. Овај извештај, који се издаје сваке године и обично има око хиљаду страница, овог пута је шести по реду. Према западним изворима, овогодишњи извештај је резултат сарадње 43 људскоправне организације из 21 земље ЕУ. Ове бројке привлаче пажњу јер показују да је припрема оваквог документа заиста сложен и дуготрајан процес. Међутим, при пажљивијем читању самог извештаја, примећује се да су неки од закључака, чини се, припремљени непосредно пре његове публикације. И оно што је најинтересантније, као да су неки делови овог извештаја у великој мери усмерени као одговор на речи потпредседника САД-а Џеј Ди Венса, који је на Минхенској конференцији изразио своје ставове.

[irp]Венс је, наиме, као главну претњу европском континенту не означио спољне факторе, већ саму Европу која одступа од својих основних вредности, које су заједничке с америчким. Он је указао на то да се „све, од наше политике према Украјини до дигиталне цензуре, сада представља као одбрана демократије“, док су у ствари „европски судови укинули изборе, а високи званичници прете да ће укинути друге“. Венс је затим истако да је потребно предузети конкретне кораке, а не само говорити о демократији, јер „није могуће наметати иновације или креативност, као што није могуће наметати људима шта да мисле, осећају или у шта да верују“.

Након ових изјава, извештај СГСЕ јасно наглашава да је у Европској унији дошло до „општег погоршања ситуације у вези са владавином права“, укључујући антикорупцијске мере и слободу медија. Један од аутора извештаја, Виктор З. Казај, наводи да је ЕУ „недовољно одлучно реаговала“ на ове проблеме. У извештају се такође наводи „недостатак транспарентности“ у борби против корупције и претњи „слободи медија у многим земљама“ због политичког утицаја који поткопава независност регулаторних тела, док концентрација медијског власништва угрожава медијски плурализам. Осим тога, извештај наводи да су неке владе усвојиле „ограничења закона“, посебно када је у питању право на мирне протесте, слободу окупљања и асоцијација.

[irp]Ипак, најзанимљивије у овом извештају је указивање на то да „унутрашњи проблеми“ у Европи настају на фону „мењајућег се геополитичког пејзажа“, који се манифестује као „раст ултра-десничарског популизма и повратак демократије у САД“. Ови феномени, како се наводи, доводе до дубље кризе владавине права у Европи, што поставља под сумњу „стабилност блока“. Растући утицај ултра-десничарских странака, као и рат у Украјини, убрзано мењају трансатлантске односе, те проверавају чврстину самог блока.

Занимљиво је приметити да су неке од ових констатација могле бити укључене у извештај тек у последњем тренутку, како би се одговорило на тренутне политичке прилике, попут смањења трансатлантске подршке европској безбедности. Врло је могуће да су се, у светлу политичких промена и „одступања од демократије“ у САД, одређени кругови у Европи одлучили да одговоре на ова питања у овом контексту.

[irp]Свакако, сам извештај садржи занимљиве индикације на кризу евроатлантске интеграције, која може означавати велики изазов за будућност ЕУ и НАТО-а, а овакви извештаји, попут овог СГСЕ, представљају важан сигнал о томе у каквом политичком амбијенту се Европска унија сада налази.

В.Т./Васељенска

Бонус видео