Србија: Четири месеца које је појела политичка нестабилност

Хоће ли Србија и ове године бити бржерастућа економија у Европи, како је у јануару најавио председник Србије. И да ли ће бити потребно пола године да се наша земља у потпуности врати у форму и ритам, јер су блокаде и неодговорно понашање нанели огромну штету у различитим сферама друштвеног живота, запитао се недавно пред привредницима у ПКС први човек Србије.

Да страни потенцијални инвеститори заиста зазиру од политичке кризе потврђује и податак из најновијег билтена „Макроекономске анализе и трендови” „Кварталног монитора”, према којима су у јануару ове године бруто стране директне инвестиције износиле 224 милиона евра, што је знатно мање него у јануару 2024. године (око 644 милиона евра), а због чега се предвиђа да ће се погоршање текућег дефицита наставити и у 2025. години.

Унутрашња политичка нестабилност није промакла ни чувенoj светскoj економскoj институцији за оцену кредитног рејтинга „Фич рејтингс”, која је то сама потврдила у свом извештају, и то само после три дана од оставке премијера Милоша Вучевића, што је резултирало тиме да не добијемо инвестициони ниво, већ да останемо на шпекулативном. Како су навели у свом саопштењу, утицај тренутне политичке ситуације на укупне политике требало би да буде мали, али би могао да доведе до повећаних притисака на потрошњу и кашњења у реформи и имплементацији пројеката. Како ће се о свему изјаснити још једна кредибилна кућа „Мудис”, која своје извештаје даје у августу, остаје да се види.

У „Кварталном монитору” се слажу да је ова година почела лоше због мањка политичке стабилности у земљи и оцењују да за разлику од 2024. године, када смо имали стопу привредног раста од 3,9 одсто и били међу највећим у Европи (бржи раст од Србије су имале само Малта и Албанија), почетак 2025, међутим, наговештава лошије макроекономске резултате него лане.

У јануару су успорени индустријска производња, промет у трговини на мало, извоз, наплата пореза, док је број грађевинских дозвола смањен у односу на исти период претходне године. Унутрашње и спољне неравнотеже остаће високе и у 2025. години.

– У јануару и фебруару инфлација је била висока, плате расту брже од продуктивности, а постоји ризик да ће фискални дефицит бити већи од планираних три одсто БДП-а. У јануару су знатно повећани дефицит трговинског и текућег платног биланса, прилично је извесно да ће у овој години премашити високе прошлогодишњи ниво дефицита. Погоршање привредних кретања на почетку године могло би се повезати с политичком кризом у Србији, погоршањем ценовне конкурентности Србије и стагнацијом европских привреда – наводи се у најновијој анализи „Кварталног монитора”.

Упоређујући податке од прошле године, јасно се види да је раст БДП-а у 2024. износио је 3,9 одсто, што се може оценити као добар резултат, будући да је привредни раст Србије био знатно већи него у ЕУ (један одсто) као и упоредивих земаља Централне и Источне Еворпе, где је у просеку био два одсто.

– Кад су прогнозе за 2025. у питању, оне постају све неизвесније како се компликују унутрашњи и спољни чиниоци који имају утицај на привредни раст. Засад је доступан веома ограничен број макроекономских индикатора који се односе на почетак 2025. године и они су нешто лошији него у 2024. години. На основу тога оцењујемо да ће привредни раст Србије у 2025. бити нижи од планираних 4,2 одсто и да ће бити испод четири одсто – истичу.

Процена колико ће раст БДП-а бити мањи од плана биће могућа тек када буде расположиво више података о привредним кретањима у Србији у 2025, као и када постане извесније у ком правцу ће ићи расплет политичке кризе у Србији, као и како ће се разрешити глобални економски и политички сукоби. Са становишта краткорочног раста, важно је да се политичка криза у Србији што пре оконача, док је са становништа дугорочног раста важно да разрешење кризе буде такво да допринесе смањењу корупције, јачању владавине права и ефикасности државне управе.

Почетком 2025. године међугодишња инфлација креће се око 4,5 одсто, а покретачи инфлације су домаћи фактори, од којих су важнији висок раст домаће тражње и зарада.

– Доминанта улога домаћих фактора у инфлацији се види по високом расту цена услуга од око седам одсто, али по томе што је базна инфлација виша од укупне. У 2025. очекујемо да ће инфлација остати у горњем делу циљног коридора НБС. Важан чинилац за који очекујемо да ће спречавати снажније успоравање инфлације у Србији је и експанзивна фискална политика – будући да се у 2025. планира повећање фискалног дефицита за један одсто БДП-а, а могуће је да ће оно бити и веће – истичу аналитичари „Кварталног монитора”.

Дефицит текућег рачуна платног биланса у 2024. износио је 5,2 милијарде евра (6,2 одсто БДП-а), што је велико погоршање у односу на 2023, кад је био 1,8 милијарди евра (или 2,4 процента БДП-а).

Овај значајан пораст текућег дефицита резултат је погоршања свих кључних компоненти – раста спољнотрговинског дефицита, повећања дефицита по основу одлива камата и дивиденди, као и смањења суфицита по основу дознака, страних пензија…

Слични трендови настављају се и у јануару 2025. Сматрамо да иза погоршања спољнотрговинског дефицита стоји комбинација привремених и структурних чинилаца.

Крајем 2024. и почетком 2025. појављују се назнаке да делатности с ниском додатом вредношћу не могу да испрате раст зарада и то се може видети по повлачењу или најави повлачења неких страних инвеститора („Бенетон”, „Дрекслмајер” и други). У 2025. очекујемо успоравање раста запослености и зарада услед успоравања привредне активности, али и неодрживости бржег раста зарада од раста продуктивности.

НБС је у 2024. купила 2,7 милијарди евра да би спречила јачање динара, а у прва два месеца ове године продала 745 милиона да би спречила слабљење динара. У 2025. очекујемо наставак сличне монетарне политике као у 2024. години.

Фискална политика имаће знатно веће изазове у 2025. јер је буџетом планирано повећање фискалног дефицита у 2025. на три одсто БДП-а, а сад постоје ризици да дефицит буде већи.

Приходи ће бити мањи због успоравање раста БДП-а, док ће расходи бити већи због додатног повећања издвајања за образовање, здравство и субвенционисање стамбених кредита за младе. Наравно, за поузданију оцену и прогнозу фискалних кретања у 2025. још је рано и биће потребно више података да би се донео коначан закључак.

Јасна Петровић Стојановић