Немачка преговара о продаји оружја Шиптарима на Косову и Метохији

У јеку обновљених преговора између Београда и Приштине објављени су обавештајни подаци који говоре да власти у Приштини месецима преговарају с немачким обавештајним службама о куповини оружја и војне опреме за опремање такозване војске Косова. Ако су ови подаци тачни, онда Немачка у овом случају ради противно властитим законима и Уставу, који од 1971. године забрањују извоз наоружања земљама које нису чланице НАТО-а.

Немачка се огрешила о властите законе, али и о међународно право још 1999. године, ушавши у агресију против СР Југославије са 14 авиона.

После реформе немачке војске од 1955. године (да не улазимо сада у све промене формата учешћа и мисија немачких снага по свету), први пут после Другог светског рата немачки војници су на Косову и Метохији активно укључени у борбе – и то без мандата Уједињених нација. На самом почетку своје мисије немачки војници су се нашли у центру скандала. Немачки војници, припадници Кфора, убили су у Призрену 13. јула 1999. године двојицу ненаоружаних Срба. Приликом уласка Кфора у Призрен на мети припадника немачког контингента нашла се жута „лада”, на коју су испаљене стотине метака. У њој су била двојица Срба. Један је одмах убијен, а други је давао знаке живота кад је извучен из аутомобила. Немачки потпоручник Давид Ферк одговарао је пред немачким судом због овог напада, али је установљено да није прекршио правила и ослобођен је оптужби. Снимак овог злочина и данас се налази на „Јутјубу”.

Али, припадници ОВК и раније су поседовали немачко оружје. У репортажи „Њујорк тајмса” из 1998. објављене су фотографије и запажање репортера са Космета да косовски Албанци имају ново немачко наоружање.

„Спутњик” је навео да су косовски Албанци до сада Немачкој платили око 170 милиона евра за куповину оружја и опреме, као и за обуку припадника такозваних косовских безбедносних снага, и да тренутно преговарају о набавци нове туре немачких аутоматских пушака Г-36 („Хеклер и Кох”) и тенкова „леопард 2”. Саговорник „Спутњика” генерал у пензији Митар Ковач, председник Евроазијског безбедносног форума, потврдио је за „Политику” да је Немачка и у периоду кад се није говорило о стварању косовских оружаних снага такође тајно радила на опремању такозваног Косовског заштитног корпуса лаким наоружањем и војничком опремом, а да се данас тај процес наставља опремањем такозване косовске војске сложенијим борбеним системима. То се пре свега односи на преносне противоклопне и противваздухопловне ракетне системе, командно-информационе системе, логистичку опрему, средства транспорта, убојна средства, итд.

Посебну тежину у овом случају има понашање Немачке као водеће чланице ЕУ, која није као јединствена унија признала независност такозване државе Косово, него су то појединачно чиниле чланице – а њих пет (Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар) то већ 12 година одбијају да учине. У међувремену је више од десет држава чланица УН повукло признање, а косовско питање се и даље сматра нерешеним конфликтом. Немачка улаже посебне напоре унутар ЕУ да Београд и Приштину приволи на преговоре и да реши конфликт правно обавезујућим документом, а њена позиција у овом нерешеном конфликту je недвосмислена. Трговина оружјем, наравно, није само економско, него и политичко питање.

У студији Хесенске фондације за истраживање мира и конфликата, израђеној по налогу невладине организације „Гринпис”, објављени су подаци да немачки Савезни савет за безбедност, који предводи канцеларка Ангела Меркел и још неколико министара из немачке владе, одобри око 60 одсто захтева произвођача оружја за извоз у земље које нису чланице ЕУ или НАТО. Немачка је четврти највећи извозник наоружања на свету са 5,8 одсто удела у тржишту оружја, а у спорним случајевима продаје оружја последњу реч има поменути савет.

Пре месец дана Бундестаг је одобрио продужетак мандата немачким војницима на Косову и Метохији на још годину дана. Али, расправа у парламенту није ишла глатко, а и резултат гласања показује да нема јединственог става: 513 посланика је гласало за предлог савезне владе, а 152 су одбила продужетак мандата. Комитет за спољне послове препоручио је да 400 војника Бундесвера може да продужи мандат на Космету.

Током расправе посланици Алтернативе за Немачку (АфД) и Левице изнели су низ примедби. Представник Левице Грегор Гизи довео је у питање усклађеност операције с међународним правом и у свом говору цитирао делове Резолуције 1244 који се односе на припаднике операције, док је посланик АфД Јен Кестлер упитао да ли Немачка жели да буде уписана у историју као држава која је умешана у стварање велике Албаније – која омогућава „насилно одузимање територије од суверене државе да би ту територију дала другој”.

Биљана Митриновић / Политика