Загорка и Мајлат руше и тужилаштво и државу изнутра: Понош добија поверљиве документе као награду за ширење панике

НАТО генерал и лидер покрета „Срце“ Здравко Понош отворено је потврдио да има директан приступ интерним документима тужилаштва. Скандал je што му те документе достављају људи из самог система, тужиоци који делују мимо закона, али у складу са политичким интересима.

У последњој изјави, Понош је отворено захвалио „својим“ тужиоцима што су га спасили хапшења након што је на друштвеним мрежама тврдио да је на протестима коришћено „звучно оружје“, тј. „сонични топ“. По сопственом признању, добио је документа пре него што су званично објављена. Овим је потврђено све на шта је Васељенска већ упозоравала: да унутар тужилаштва постоји организована група повезана са опозиционим структурама блиским западним центрима моћи, чији је циљ урушавање система изнутра. Раније смо писали о томе да приступ документима има и Мариника Тепић, особа блиска истом политичком кругу као и Здравко Понош.

У том ланцу кључни су Загорка Доловац, Ивана Стојиљковић Поморишки и Борис Мајлат. Сви блиски круговима Лиге социјалдемократа Војводине, а неки, попут Доловац, и породично и политички везани за Бојана Пајтића и Ненада Чанка. Управо је Доловац, по налогу ЛСВ и аутономашке структуре, добила функцију врховне јавне тужитељке. Њен најближи сарадник, Мајлат, користи функцију шефа одељења за високотехнолошки криминал да опструише одлуке Вишег јавног тужилаштва у Београду и штити људе попут Поноша.

Понош, који је у свом твиту напао јавног тужиоца Стефановића и оптужио га да је „наложио хапшење“, само зато што је реаговао у складу са законом, сад постаје симбол безакоња. Уместо да буде ухапшен због изазивања панике, поступак је обустављен, а као награду добио је документа која нико други, осим Маринике, не би могао добити без озбиљне злоупотребе положаја.

Сада је више него јасно да ту није реч о појединцима, већ о мрежи. Са једне стране, Понош, Тепић и мрежа под окриљем прозападне обозиције. Са друге, тужиоци под контролом Загорке Доловац. И на крају, мете: Стефановић и сви у систему који покушавају да поступају по закону. Најгоре од свега, када Понош назива тужиоце „својима“, он не претерује. То је суштина проблема.

Екипи блиској Загорки Доловац треба додати и њене проверене извршиоце: Бранка Стаменковића и Зорицу Стојшић. Стаменковић, као дугогодишњи егзекутор њених одлука из сенке, и Стојшићка, као њена заменица, која је чланица комисије за приговоре, а управо је она потписала спорну одлуку којом се наређује да се не саслушавају осумњичени за изазивање панике и нереда,што је директан одговор на случај „звучни топ“.

Подсећања ради, недавно је ћерка Бранка Стаменковића почела са радом као приправница у трећем основном јавном тужилаштву код Иване Поморишки, што не само да је чист непотизам, него додатни сукоб интереса, будући да Стаменковић са места председника Високог савета тужилаштва учествује у отвореној кампању против вишег јавног тужилаштва у Београду, преко тужилаштва где је запослио ћерку.

Трећа фигура из сенке је Наташа Кривокапић, некадашња шефица ВЈТ у Београду, која је водила отворену борбу против ВТК одсека док је њиме управљао управо Бранко Стаменковић. Данас, у покушају напредовања у врховно тужилаштво, Кривокапићка мења страну и отворено се прикључује екипи која, под плаштом професионализма, покушава да издвоји ВТК из ВЈТ у Београду,  чиме би се додатно ослабила структура тужилаштва и отворила врата за политичке интервенције.

Системски, све води ка једном циљу, урушавању институционалне снаге тужилаштва и преузимању потпуне контроле над истрагама, нарочито у политички осетљивим случајевима. Ако се овако настави правосуђе у Србији ће постати само алатка за политичке обрачуне, док ће грађани изгубити и последњи траг поверења у систем.

Софија Марић / Васељенска