БАЛКАН у пламену: Да ли ће Република Српска повући обарач?

БАЛКАН у пламену: Да ли ће Република Српска повући обарач?

[irp]Ситуација на Балкану поново је дестабилизована након што је Интерпол издао потерницу за председником Републике Српске Милорадом Додиком. Амерички магазин Small Wars Journal наводи да би уколико дође до даљег погоршања стања, могло доћи до правог рата.

Мирна ситуација на Балкану, како се напомиње у тексту, постојала је готово искључиво за време Јосипа Броза. Од почетка деведесетих, низ сукоба је потресао простор бивше Југославије. Стање се донекле нормализовало почетком 2000-их, али регион остаје врло нестабилан. Пример за то је криза између Србије и Косова у августу 2022. године, која је на срећу привремено санирана. Ипак, тензије су константне. Последње погоршање ситуације десило се када је Интерпол издао потерницу за Милорадом Додиком, председником Републике Српске — ентитета у саставу Босне и Херцеговине.

Шта је Република Српска?

Република Српска је аутономни, али не и независни ентитет у оквиру Босне и Херцеговине. Има сопствене институције власти, али нема право на вођење спољне политике. Сматра се једним од најнестабилнијих делова Балкана.

[irp]Подсетимо, босански рат трајао је од 1992. до 1995. године и завршен је потписивањем Дејтонског споразума, којим је очуван територијални интегритет Босне и Херцеговине, али је држава подељена на два ентитета. Управо је та подела основ данашњег уставног уређења Босне.

У априлу 2025. године ситуација је поново ескалирала након што је Додик оптужен за подривање уставног поретка. Канцеларија Интерпола у Сарајеву издала је потерницу.

Интереси Русије и Србије

[irp]Амерички истраживачи из SWJ истичу да су Русија и Србија две кључне државе које имају изражене геополитичке интересе у Републици Српској. Интерес Москве се заснива на геополитичким факторима, али и на дубоким културним и верским везама које датирају још из царског периода.

С друге стране, Срби имају врло позитиван однос према Русији. Према наведеним подацима, чак 94% босанских Срба има позитиван став према Русији. Многи у Републици Српској су разочарани исходом тзв. демократизације и виде западни либерализам као претњу традиционалним вредностима. НАТО трупе KFOR-а, које се налазе у делу Косова, такође су разлог за додатну тензију, јер изазивају осећај угрожености код српског становништва.

Изјава Додика и реакције Запада

На православни Божић, 9. јануара 2025, Милорад Додик изјавио је:

„Никада се нећу сложити са Босном и Херцеговином, чије постојање је у супротности са Дејтонским споразумом. Стога је света мисија Републике Српске – излазак из састава Босне и Херцеговине.“

[irp]Запад, посебно бивши генерални секретар НАТО-а, оптужује Москву да подстиче сепаратистичке тежње у региону. SWJ подсећа да је 2022. године у Републици Српској дошло до раста сепаратистичке реторике и активности. Интерполов налог за хапшење се тумачи као корак Запада да се пресече овај процес.

Лицемерје међународне заједнице?

У тексту се указује и на двоструке стандарде Запада, цитирајући Декларацију УН о правима аутохтоних народа, у којој се изричито говори о праву на самоопредељење. Трећа и четврта тачка декларације гарантују право народа да самостално одређује свој политички статус и да има аутономију у питањима која се тичу унутрашњег управљања. У случају босанских Срба, овај принцип, како се наводи у тексту, изгледа да не важи.

Улога Србије и потенцијал за ескалацију

[irp]Иако председник Србије Александар Вучић често истиче да поштује територијални интегритет Босне и Херцеговине, унутар саме Србије постоји велики притисак јавности и појединих кругова да се подрже српски интереси у Босни. Вучић је у новембру 2024. поновио:

„Позиција Србије је увек била доследна: поштујемо територијални интегритет Босне и Херцеговине, у складу са међународним правом, Повељом УН и релевантним резолуцијама.“

Али уколико дође до ескалације, тешко је очекивати да Србија остане по страни. Политички притисак би могао натерати Београд да реагује.

Паравојне формације и утицај Русије

[irp]У тексту се изражава забринутост да би паравојне формације, попут „Српске части“, могле погрешно протумачити политичку ситуацију и иницирати акције које би водиле у шири сукоб. Истиче се и потенцијална улога Русије у ширењу дезинформација и мобилизацији подршке путем медијског утицаја.

Паралела са Нагорно-Карабахом

Аутори текста подсећају на брзи војни успех Азербејџана у Нагорно-Карабаху у септембру 2023. године као на доказ да чак и мање државе могу решавати дугогодишње конфликте војним путем — и то упркос присуству међународних мировних снага.

[irp]То би могао бити модел који би инспирисао сличне акције на Балкану, посебно ако западне силе наставе да делују слабо и неодлучно. Присуство свега 1000 војника ЕУ у Босни такође се сматра симболичним и неадекватним за спречавање могуће ескалације.

Закључак:

Балкан остаје један од најосетљивијих региона Европе. Република Српска, упркос формалној позицији унутар Босне и Херцеговине, све више тежи независности, а у томе види подршку Москве. Са друге стране, Запад то види као претњу и покушава да реагује, иако често са двоструким аршинима. Уколико политичке тензије наставе да расту, постоји реална опасност од новог оружаног конфликта у региону, са последицама које ће тешко бити ограничене само на Босну и Херцеговину.

Цариград.ТВ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео