Опозиција изгубила компас: Чеда Јовановић као крунски сведок звучног топа!

У тренутку када се Чедомир Јовановић појављује као један од главних сведока звучног топа и „врло обавештена особа“ у причи о наводној употреби фантомског оружја, значи да опозиција не зна куд удара. Јовановић који већ годинама нема никаквог кредибилитета и више пута се у јавности појављивао у вези са скандалима, испадима са употребом наркотика, преко ноћи постаје озбиљан саговорник кога треба саслушати.

Имајући у виду његове иступе у последњих неколико месеци, где је плакао пред камерама, ходао у женским чизмама и постављао потпуно ирационалне снимке на друштвене мреже, Јовановић је кредибилан саговорник као и било који нови пацијент из Драјзерове који пролази кроз анксиозну кризу.

Упркос тим чињеницама, прозападни медији и активисти, таквог Чедомира Јовановића, форсирају у први план.

Причу о звучном топу први су лансирали представници опозиције, одмах након протеста 15. марта који се у јавности представљао као „студентски“, иако су њиме управљале политичке странке и НВО сектор. Наводи о томе да је полиција користила звучно оружје против грађана праћени су једним режираним снимком без икаквих доказа и масовном хистеријом. Ипак, лаж је лансирана и кампања је кренула.

Виши јавни тужилац у Београду, Ненад Стефановић, покренуо је истрагу како би се утврдило ко стоји иза ширења дезинформација. На списку се нашло неколико имена и то  Здравко Понош, Александар Оленик, Прелевић и Радић. Они су јавно износили тврдње о „звучном топу“, иако за њих нису имали никакво покриће.  И уместо да као део одговорне опозиције  сарађују са истрагом, њихова прва реакција је била да нападну тужилаштво, проглашавајући цео процес „политичким прогонима“.

То је уједно и једини аргумент који имају. Не оспоравају чињенице, не нуде алтернативна тумачења, осим „Чедомира Јовановића човека који зна“, него се користе најстаријим оружјем да је напад најбоља одбрана а себи додељују етикете „прогоњених“.

У међувремену, строго поверљива документа из истраге процурела су у јавност. И не само што су процурела, Понош и Оленик су их директно објавили на друштвеним мрежама дајући до знања јавности да имају своје тужиоце.

Портал Васељенска је више пута указивао на Ивану Поморишки, шефицу Трећег основног јавног тужилаштва, као особу која стоји иза цурења података ка прозападној опозицији. Њена повезаност са Александром Олеником није нова, Поморишки је била потпредседница омладине ЛСВ, а управо је Оленик данас потпредседник те исте странке.

Уместо да објасне одакле им документа, уместо да сносе одговорност за ширење неистина, сада се у медије људи попут Јована Рајића особе кога годинама спонзорише Рокфелер фондација и Чедомира Јовановића да глуми моралну вертикалу. Ако је то последња линија одбране, онда је јасно да не бране истину,  већ да су потпуно погубљени.

Софија Марић / Васељенска