По чему је данашње супротстављање у САД слично Грађанском рату пре 160 година

По чему је данашње супротстављање у САД слично Грађанском рату пре 160 година.

Деветог априла 1865. године, капитулацијом војске генерала Лија, практично је окончан Грађански рат у Сједињеним Америчким Државама. Наравно, неки као крај рата наводе и 10. мај, када је ухапшен председник Конфедерације Џеферсон Дејвис, или чак 23. јун, када су се предале последње индијанске јединице под командом генерала Стенда Вејтија. Ипак, предаја главне армије Југа представљала је пресудну тачку у борби која је од почетка била безнадежна.

У том рату, који је трајао четири године, САД су изгубиле више људи него у било ком спољном рату, укључујући и Други светски (више од 612.000 погинулих, 410.000 несталих, 412.000 рањених).

Грађански рат као облик класне борбе

[irp]У нашем региону, схватање тог рата и даље је у великој мери условљено совјетским приступом, који је пратећи ставове Маркса и Енгелса, тај сукоб представљао као борбу напредног капиталистичког система са заосталом аграрном структуром Југа, заснованом на робовласништву.

Маркс и Енгелс су у радничкој класи и учесницима европских револуција из 1848–1849. године видели главну покретачку снагу победе Севера. То није било далеко од истине, јер су многи европски револуционари добровољно дошли у САД да учествују у рату. Линколн је чак позвао Ђузепеа Гарибалдија да командује војском Уније, али је овај одбио, наводећи да мора да заврши уједињење Италије.

Рат за ослобођење робова

На Западу преовладава мишљење да је основни циљ Севера у рату било укидање робовласништва. Истина је да је робовласништво укинуто по завршетку рата, али то на почетку није био главни циљ.

Линколн је у предизборној кампањи био опрезан по питању робовласништва и, чак и по избијању рата, избегавао је оштре потезе, како не би одгурнуо робовласничке државе које су остале у Унији. Тек у јулу 1862. године донет је закон о конфискацији имовине побуњеника, укључујући и робове, па се поставило питање њиховог правног статуса.

[irp]Зато је 22. септембра 1862. Линколн издао први проглас о ослобођењу робова, а 1. јануара 1863. и други, у коме је навео десет држава у којима је робовласништво укинуто. Ово је у суштини била ратна мера — слабење економије противника и омогућавање регрутовања бивших робова у војску Уније.

Тек 31. јануара 1865. Конгрес је усвојио 13. амандман којим се укида робовласништво (осим као казна за злочин), а који је ступио на снагу 18. децембра 1865. Рецимо, држава Кентаки је тај амандман ратификовала тек 1975, а Мисури је то формално завршио тек 2013. године.

Паралеле са данашњицом

Тешко је избећи поређења између догађаја од пре 160 година и онога што се дешава у данашњој Америци. И тада, као и сада, у друштву постоји дубока ментална и културна подељеност. Аристократски, аграрни Југ није могао да се помири с вредностима пуританског, тржишно оријентисаног Севера. Данас, хришћански традиционалисти чине главнину Трампових гласача, док Демократска странка заступа мултикултурализам, родну равноправност и напуштање традиционалних вредности, што је супротно религиозним уверењима значајног дела становништва.

[irp]Као што је некада демократска штампа критиковала Линколна због наводне неуставности мера које је предузимао, тако данас напада Трампа. И као што је Линколн морао да очисти командни и административни кадар од симпатизера Конфедерације, Трамп се суочава са отпором у институцијама и врши смене, попут недавних у НСА.

Паралеле се виде и у односу према имиграцији. У 19. веку републиканци су подржавали имиграцију из Европе да би обезбедили радну снагу Северу, док су се неки демократи тога плашили. Данас, демократе подржавају прилив миграната и ослањају се на националне мањине, што је промена у односу на историјске улоге.

Економски аспекти Грађанског рата

[irp]У економији, као и данас, подела је била очигледна. Демократе су се залагале за слободну трговину, а републиканци за протекционизам — високе царине како би заштитили домаћу индустрију.

Спољнополитичке паралеле

И онда, као и сада, у Европи су постојале снажне снаге заинтересоване за очување постојећег поретка. Европи је одговарало постојање Југа као добављача јефтиног памука. Велика Британија је пре рата увозила 72% памука из САД, Француска 90%, а Русија чак 92%.

Неким европским земљама (Француској, Шпанији, Немачким државама) је чак одговарао распад САД на Север и Југ, јер би то укинуло Монроову доктрину и омогућило повратак европског утицаја на амерички континент. У том духу, 1861. године започета је и интервенција у Мексику (која је завршена неуспехом 1867).

[irp]У Великој Британији је ситуација била сложенија. Тада су управо Британци били водећа светска сила, а економски интереси су били подељени: текстилна индустрија је желела наставак увоза јефтиног памука са Југа, док је финансијски капитал желео отварање нових тржишта за пласман капитала, што је више одговарало индустријском развоју Севера.

После побуне сипаја у Индији 1857. и реорганизације колонијалне управе, Британија је почела развој памучне производње у Индији. За то јој је одговарало прекидање испорука памука из САД — рат и блокада Југа омогућили су тај план. Сличност са ситуацијом данас и енергетским ратовима (нпр. Северни ток и извоз америчког гаса у ЕУ) је очигледна.

Русија није била непријатељ Америке

[irp]Русија је, у складу са тадашњом политиком, подржала јединство САД и противила се сецесији. Имала је и сопствени проблем са пољским сецесионистима (који су се у прошлости такође називали „конфедератима“), а управо 1863. године избила је велика побуна у Пољској.

Осим тога, Русија је само две године раније, 1861, укинула кметство. Подршка Конфедерацији, која се борила за очување робовласништва, била би политички контрапродуктивна.

[irp]Канцелар Горчаков је рекао да је „очување јединства САД важан елемент глобалне политичке равнотеже“. Русија, која је тек прошла кроз Кримски рат, тежила је рушењу поретка који су Европи наметнуле глобалне елите из Лондона и Париза. И данас, у времену ломљења старог глобалног поретка, Русија може представљати реалног савезника за обнову света – ако Трамп успе да превазиђе укорењене антируске ставове у америчкој политици.

В.Т./Васељенска

Бонус видео