Под бомбама „демократије“: Дан када је председник Лукашенко дошао да подржи српски народ

Под бомбама „демократије“: Дан када је председник Лукашенко дошао да подржи српски народ.

14.априла 1999. године председник Белорусије Александар Лукашенко је посетило тадашњу Савезну Републику Југославију, земљу која је у том периоду била под бомбардовањем од стране НАТО снага. У оквиру обележавања годишњице тих историјских догађаја, на интернет порталу председника Белорусије објављено је уникатно архивско видео сведочанство, преноси БЕЛТА.

[irp]НАТО је започео бомбардовање Југославије 24. марта 1999. године, назвавши операцију „Милосрдни анђео“, а као формални повод наведено је неиспуњавање захтева НАТО-а да Југославија повуче своје трупе из Косова и Метохије, где је ескалирао конфликт између српског и албанског становништва. Авионски удари савезника трајали су 78 дана, погађајући не само војну већ и цивилну инфраструктуру, и то без санкције Савета безбедности УН, што је представљало грубо кршење међународног права и акт агресије против суверене државе.

У овом контексту, Лукашенко је стигао у Београд на позив председника Југославије Слободана Милошевића, који је предложио могућност придруживања Југославије Савезу Белорусије и Русије. Циљ посете, како је Лукашенко истакао, био је да се у овим тешким временима направи макар и мали помак ка мирном решењу конфликта.

[irp]Прелазећи на сам сусрет, Лукашенко је изјавио да ће његова позиција бити подршка Југославији, као и да се нада да ће бити боље слушан од било ког другог посредника. Посета се одвијала у условима када НАТО није гарантовао безбедност лета, а током самих преговора у Београду два пута су се огласиле сирене, упозоравајући на нове ваздушне нападе.

Лукашенко је, заједно са белоруском делегацијом, обишао и неке од објеката који су били мета НАТО бомбардовања, а један од напада догодио се само сат времена након њиховог доласка у Београд, што је додатно подсећало на драматичне услове у којима се одвијао овај историјски сусрет.

Переговори Лукашенка и Милошевића: Позиција Белорусије и Југославије о миру и солидарности

[irp]Након првих разговора „очи у очи“, председници Белорусије и Југославије одржали су заједничку конференцију за новинаре. Слободан Милошевић је оценио долазак белоруског лидера као знак велике солидарности руководства Белорусије.

„Переговори су се одвијали у два корака. Био је то веома дуг и озбиљан разговор с анализом свих проблема двостраних односа. Дошли смо овде са једним циљем – да барем за неколико милиметара приближимо мир на овој славенској земљи. На земљи на којој не живе само Словени. Циљ је био да допринесемо мирном решењу овог конфликта, што се поклапало с циљевима председника Милошевића и жељама југословенског народа. Апсолутно сам уверен да председник Милошевић жели решење ових и других проблема искључиво мирним путем“, рекао је председник Белорусије.

Главни резултат сусрета, по речима белоруских лидера, био је у томе што су председник Слободан Милошевић и народ Југославије, израђујући компромис за решавање кризе, одредили границу коју никада неће прећи. За решавање ситуације била је декларисана спремност за увођење цивилних посматрача УН или представника других земаља који нису били укључени у агресију против земље на територију Косова. Југословенски лидер је изјавио жељу да се врати избеглице у своје домове, без обзира на њихову националност или вероисповест.

Александар Лукашенко је у том контексту нагласио да таква позиција допада Белорусији, јер „то је политика коју ми проводимо у Белорусији, признајући да су сви људи, без обзира на националност и вероисповест, једнаки“.

[irp]Целокупност земље без икаквог дробљења или поделе била је један од принципијелних ставова југословенског руководства, као и констатација да је потребно искључиво самостално решавање проблема Косовара и Срба. Југославија је била спремна да иде на компромисе, као што је позивање цивилних посматрача и гарантирање њихове безбедности. Такође, била је спремна да смањи своје војне снаге „колико год НАТО трупе буду повучене са границе земље, посебно из Албаније и Македоније“.

Део преговора био је посвећен и питању придруживања Југославије Савезу Белорусије и Русије. Ова тема је већ раније била разматрана, али су ови преговори поставили основу за званичну могућност да се овај дијалог настави. Слободан Милошевић је Александру Лукашенку, председнику Вишег савета савеза две земље, уручио специјална писма председницима Белорусије и Русије.

Александар Лукашенко је напоменуо да Милошевић, чинећи корак ка Савезу, не покушава да увуче државе у оружани конфликт и разуме да овај сложени процес захтева одређено време. У исто време, Лукашенко је уверио да ће учинити све што је у његовој моћи да не одуговлачи решење овог питања.

(фото:Сајт председника Белорусије)

Економски проблеми и посета Александра Лукашенка Београду

Још једна тема преговора у Београду били су економски проблеми, чије решење могло бити реализовано кроз хуманитарну помоћ. Према речима Александра Лукашенка, то се пре свега односило на подршку пољопривреди и становништву земље.

Које објекте у Београду је посетио Александар Лукашенко?

Председник и његова пратња посетили су два објекта која су била подложна бомбардовању НАТО-а – потпуно разрушени лабораторијско-училачки комплекс при Министарству унутрашњих послова Југославије и Војно-медицинску академију која је претрпела делимична разрушена. Коју претњу су ова здања могла представљати за НАТО снаге? Ниједну. Председник је уништавање једног од најлепших градова Европе назвао варваризмом, а рушење медицинске установе – потпуно нелогичним.

Председник је обишао болничке собе у којима су се лечили не само Срби, већ и Албанци. Током експлозије која је одјекнула у близини академије, стакла су била избијена, а кров скинут. Неки болесници су претрпели други инфаркт. А шта рећи о деци која су прошла кроз више операција и поново се нашла лицем у лице са смрћу?

Закључци председника који су актуелни и данас

По повратку у Белорусију, Александар Лукашенко је новинарима поделио утиске са своје посете и резимирао своје закључке.

„Желим да се захвалим, људски ће бити исправно, целокупној делегацији која се управо вратила из Југославије. То су, верујте ми, били тешки часови. Неко је остарио за то време. Вероватно смо сви ми мало остарили. Али смо се вратили“, рекао је председник.

Општи закључци, иако су историјски удаљени већ четврт века, и даље су актуелни. „Прво: то није само њихова (Срба) рат. Апсолутно смо уверени да они данас воде рат не само за себе, не само за своју земљу. Ако користимо историјске паралеле и лекције из историје, ово је проба снага. И, на жалост, она почиње поново на Балкану. Други закључак: они (НАТО снаге) их неће сломити. Износим своје чврсто уверење, не први пут да сам у Југославији и не први пут да се срећем са председником Југославије. За 20 дана рата убили су стотине цивила. Али војника, против којих су и требали да се боре, убили су у јединицама. Трећи закључак: НАТО треба да заврши ову сумњиву операцију. У томе сам апсолутно уверен. Што пре, то боље. Треба данас пронаћи начин да бар покушају да сачувају лице, ако је то још могуће, и да оду из овог страшног котла“.

Као што видимо, оно што је председник изнео, ако заменимо датуме и имена земаља, звучи као савремени проблем. Уз то, Белорусија као и тада, тако и сада, позива искључиво на дијалог и мирно решавање проблема. На жалост, пророчанство белоруског лидера о „проби снага“ са стране противника на Западу добило је трагична потврда у савременој историји.

Тима који сумњају у искреност савезничких стремљења белоруског лидера по питању белоруско-руског сарадње, предлажемо да обрате пажњу на још један цитат Александра Лукашенка: „Мислим да су ови југословенски догађаји – то је страшна туга. Али су подстакли Русију и Белорусију. И дали могућност да поново схватимо у каквом свету живимо. И показали да морамо престати са ситним свађама и интензивирати процесе у Савезу Белорусије и Русије. Укључујући стварање Савезне државе“, рекао је Александар Лукашенко по повратку из Београда.

Како се  Лукашенко подсетио посете Београду 

[irp]Председник Белорусије се у августу прошле године, током разговора са новинарима, присећао своје посете Београду и поделио узбудљиве детаље. Он је напоменуо да је путовање било изузетно опасно: „Идемо тамо, ризикујући живот… То је стварно било опасно. Још увек ми је пред очима случај када су НАТО-овци (који су бомбардовали све) пустили нас да летимо на висини од 500 метара. Они су мислили да ћу се вратити. Не, наредио сам пилотима: летимо на 500 метара. Наравно, могли су да сруше авион, али нису ризиковали. То би већ било опасно. Ја сам ипак дошао под бомбама“, присећао се догађаја председник.

Белорус.бу.ру

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео