У Русији направљен лек против рака који нема аналог у свету

(фото:Лента.ру)
У Русији направљен лек против рака који нема аналог у свету.
[irp]Девети арбитражни апелациони суд у Русији, разматрајући спор између Министарства индустрије и трговине Руске Федерације (Минпромторг) и фармацеутске компаније „Лина М“, закључио је да је у Русији развијен лек за лечење онколошких болести који нема аналог у свету.
„Спровођење последње фазе клиничких испитивања (на добровољцима оболелим од рака) могуће је само уколико постоји сам препарат ‘Афотид’, што само по себи указује на постојање резултата који има потрошачку вредност. <…> Поред тога, суд је у разматрању апелације узео у обзир да је као резултат извршења уговора развијен препарат који нема аналог у свету, и који омогућава лечење рака без обзира на стадијум болести“, наводи се у судском решењу.
[irp]Такође се наводи да се „Афотид“ већ користи у лечењу онколошких пацијената – на добровољцима, да је безбедност лека доказана, и да то потврђује документација приложена у предмету. Суд је додао да је одобрено спровођење клиничких испитивања у седам медицинских центара.
У својој тужби против компаније „Лина М“ из подмосковског града Корољов, Минпромторг је захтевао раскид државног уговора из 2014. године у вредности од 150 милиона рубаља, који је био намењен истраживању и развоју иновативног лека за доставу лековитих протеина актиномицинске групе у лечењу рака. Министарство је, поред раскида уговора, тражило и повраћај више од 117 милиона рубаља неутрошеног аванса, казну од 750 хиљада рубаља, као и преко 80 милиона рубаља камата за коришћење јавних средстава.
[irp]Министарство је тврдо да је рок за завршетак четврте фазе истраживања, која укључује клиничка испитивања, пробијен за више од шест година и да, према њиховом мишљењу, „циљ пројекта није остварен, јер резултат нема вредност за наручиоца“.
У новембру 2024. Арбитражни суд Москве раскинуо је уговор и наложио компанији да врати више од 117 милиона рубаља, али је одбио захтев за наплату камата. Обе стране су се жалиле на ту одлуку, а апелациони суд је у жалбеном поступку смањио износ на 14 милиона рубаља. Суд је прихватио аргументе да је кашњење настало због објективних околности: дозвола за клиничка испитивања добијена је са годину дана закашњења, потом су испитивања обустављена током пандемије COVID-19, а затим су услед санкција морали самостално да развијају потребну опрему, укључујући и „хомогенизатор полимерних честица високог притиска“.
[irp]Суд је на крају утврдио да је „развијен друштвено значајан лек“, иако је процес био успорен бројним спољним факторима.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
