Америка „откотрља“ ка себи већи део помоћи Авганистану

Без обзира на изјаве Председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа о неопхoдности скорашњег повлачења америчке војске из Авганистана, на делу видимо заинтересованост Пентагона, Централне обавештајне агенције (CIA), војно-индустријског комплекса, између осталог и ради стицања материјалне користи, да се очува војно присуство у тој земљи. Говоримо о искоришћавању од стране Американаца токова финансијске помоћи Авганистану у циљу прибављања имовинске користи.

За скоро две деценије „авганистанске кампање“ и присуства натовског и америчког контингента Вашингтон је формално издвојио огромна средства не само за садејство на пољу безбедности, већ и за грађанску обнову и развој те земље. Од 2001. за Авганистан издвојено је оријентационо 130 милијарди америчких долара. Наравно, далеко од тога да је сав новац стигао до оних, којима је потребан у тој земљи. Значајан део „помоћи“ остао је у САД у виду транши, о чему делимично сведоче и многобројни извештаји генералног инспектора САД о обнови Авганистана (г. Џ. Сопко). Захваљујући корупционим схемама „распиљавања“ додељених средстава Исламској Републици Авганистан од стране самих Американаца, само су се погоршали ионако сложени услови у земљи, која покушава да се опорави од војно-политичких потреса.

Поставља се питање, како одређеним лицима укљученим у пројекте и уговоре успева да „задрже“ већи проценат транши. Ствар је у томе, што у расподели финансијске подршке Авганистану успостављен систем уговора на више нивоа, уз учешће америчких извођача, а понегде и подизвођача радова. За „расипање“ помоћи Авганистану, на првом месту заслужна је Агенција САД за међународни развој (USAID), која се окоришћава по линији корупционаша оџепаривши око 50% тих финансијских токова. Такав је био и пример у случају програма побољшања положаја жена у провинцијама Бадахшан и Хост, где проценат присвојених средстава пребацује невероватних 90-95%.

У својству стандардне схеме USAID саставе спецификацију некој авганистанској установи, коју она оправдава локалном министарству финансија, за такву свесно увећану суму. После уновчавања уговара половина те суме упућује се лицима повезаним са USAID на разне начине. Вероватно, да на сличан начин завршавају и грантови Светске банке и Међународног монетарног фонда, али у мањем обиму, услед већег броја сведока из међународних организација. Искрсава питање и самих размера америчке финансијске подршке, сврховитости исте, коју не оцењују једнозначно унутар САД. Споменути Џ. Сопко у извештају Конгресу Сједињених Америчких Држава у фебруару 2020. примећује да су размере додељене помоћи значајно премашивале могућности авганистанске економије. По подацима генералног инспектората обим средстава дужан је да се састоји од 15% до 45% бруто домаћег производа, а у то време од 2007 – 2010. дотације САД Авганистану чиниле су више од 100% бруто домаћег производа Исламске Републике Авганистан. Очигледно, да се овакви трошкови не показују ефективним, али стварају могућности за проневере. При томе покушаји америчких политичара да смање расходе на Авганистан, изгледа да се сусрећу са противљењем војних структура, заинтересованих за очување постојећег извора прихода, а такође и извођача радова, умешаних у послове у тој сфери.

Државни секретар САД Мајк Помпео 23. марта 2020. објавио је (у)скраћивање помоћи Кабулу за 1 милијарду америчких долара услед неспособности двојице претендената на функцију председника А. Ганија и А. Абдуле да се договоре о подели власти после веома сумњивих резултата избора. Ипак, потврде о испуњењу обећања Вашингтона главном човеку Стејт Департмента нема. Недавно су, чак амерички сенатори — демократе, тражили од министра одбране САД Марка Еспера извештај који се односи на умањење расхода, али и он није био достављен. Очито, Пентагон оставља ово питање отвореним, сем тога, војни кругови нису вољни да пресеку помоћ на рачун умањења неке сопствене статистике.

У америчкој одбрамбеној индустрији постоји посебан интерес према средствима за Авганистан. Набавка и испорука робе контингентима САД-а и НАТО-а, а такође и авганистанским безбедњацима често се остварују без правог протокола (књижења или инвентаризације) и урачунавања економске сврсисходности, а по увећаним ценама погодују америчким произвођачима. Тако, уместо тога, да се изгради фабрика у Авганистану, која би пустила метке за пушке М-4 и М-16 за 12 центи по комаду, у Вашингтону настављају да купују од својих добављача за потребе авганистанских снага безбедности по цени од 57 центи по комаду. Осим тога, војска САД одрекла се руског керозина од по 94 центи за литар, купујући га у Грчкој за 1,4 америчких долара по литру. Да би избегли контролу државе Сједињене Америчке Државе пружају финансијску подршку авганистанским безбедњацима путем сопственог фонда, а не путем међународних структура.

Амерички извођачи радова грађанских пројеката користе такође принцип увећања реалне вредности цена робе и услуга, у том контексту улазе провизије по линији USAID-а. На пример, недавно, без њиховог учешћа Министарство здравља Исламске Републике Авганистан не би реализовало на десетине хиљада тестова на коронавирус по цени 48 америчких долара по комаду, иако је њихова реална цена не више од 5 америчких долара. „Најсладострастнији“ уговори су снабдевање нафтним прерађевинама, снабдевање авганистанске армије и натовског контингента наоружањем, војном техником и униформама, што се лобира од америчких конгресмена чије жене добијају ухљебљење на дужностима у борду директора одговарајућих компанија. При чему се реални примаоци дотација занимају „прљавим пословима“ и нису вољни да се самоспале. Доносиоци одлука у земљи постају многобројни „експатријати“ чије су плате астрономске за Авганистан (реда величине 30 до 40 хиљада америчких долара месечно) и чије се унајмљивање јавља главним условом већине уговора или пројеката, иза којих стоје САД.

Није баш за похвалу да америчка помоћ Авганистану, без обзира на астрономске размере (по обиму средства су давно превазишла у своје време чувени Маршалов план за обнову послератне Европе) само омогућава богаћење америчким војним круговима и извођачима, који учествују у расподели. У исто време у Авганистану резултат такве помоћи се не осећа, а ефективност тежи нули.

Недавно се у средствима масовног информисања појавила информација о покушају вишег руководства Исламске Републике Авганистан да приближе токове ино-помоћи ка себи. У априлу 2020. председник А. Гани у обиласку парламента изјаснио се за реформу Министарства финансија и за додељивање председничкој администрацији низа његових департмана, који одговарају за буџет, државну управу и царинске таксе. Наравно, Стејт Департмент је критиковао одлуку А. Ганија као „корупционашку идеју“. Посебну пажњу заслужује и то да је авганистански председник после низа таквих коментара повукао своју иницијативу. Политичка зависност Кабула од Вашингтона иде на руку корупционим схемама САД. Американци изгледа да не желе да изгубе контролу над спољашњим финансијским инјекцијама и упливом у Исламској Републици Авганистан и не припуштају расподели колача, чак ни своје питомце.

Горан Игић