РОД БЛАГОЈЕВИЋ БРАНИ ДОДИКА: Попут Трампа, Ле Пен и Ђорђескуа, Додик остаје пркосан

Док се над Балканом поново надвијају сенке старих претњи, један глас из САД одјекнуо је као подсећање и као упозорење.

Род Благојевић, амерички политичар српског порекла и бивши гувернер Илиноиса, огласио се о кризи у Босни и Херцеговини. Али, овог пута то није била обична изјава. Ни дипломатска флоскула. То је био директан ударац у срце политичке хипокризије која се данас слива преко Републике Српске.

У ауторском тексту за „Дејликалер“, Благојевић је стао иза Милорада Додика, не као политичара, већ као симбола отпора ономе што назива новим, тихим поробљавањем једног народа. Повукао је паралеле са Доналдом Трампом, Мари Ле Пен и румунским патриотом Калином Ђорђескуом, истичући да сви они, укључујући Додика, имају једну заједничку особину: пркосе глобалним центрима моћи.

Благојевић упозорава — оно што се дешава у БиХ није унутрашње питање. Није локална ствар. Није чак ни спор у оквиру једне државе. То је модел. То је шаблон. То је репетиција свих механизама којима се сувереност разграђује, а покорност креира правним насиљем, политичким монтажама и војним демонстрацијама.

Иза свега, стоји Кристијан Шмит, човек без легитимитета, без избора, али са моћи коју нико у Европи више не поставља под знак питања. Његов „закон“ важи више од воље народа. Његове „одлуке“ више од парламената. А када Додик каже не, онда следе потернице, кривичне казне и на крају, војне трупе. Благојевић тврди: то није демократија. То је провокација. То је план.

Ипак, Република Српска 9. јануар слави. И поред забрана, и поред претњи, и поред хајки. Не упркос Шмиту — већ управо због Шмита. Јер се ту више не брани датум, већ се брани суштина. Идентитет. Постојање.

Упозорење које Благојевић шаље је јасно: ако се овај сценарио настави, Балкан неће остати миран. Ако се сукоб отргне контроли, Европа ће гледати нову ескалацију, док јој се већ један рат дешава на истоку. Два фронта су један превише. А један заговорник лажног мира, попут Шмита, један је већ предуго.

Ово није питање Додика. Ни Српске. Ово је питање граница правних, моралних и геополитичких.

И зато ако се свет не пробуди, можда ће га историја поново прогутати. И ово пута, неће моћи рећи да није знао. Јер му је један Србин, из самог срца Америке, то рекао на време.