Зашто се непријатељи православља нагло активирају?

Зашто се непријатељи православља нагло активирају?

Велики пост ове године представљао је велико искушење за православне хришћане у земљама непријатељски настројеним према Русији. Управо у време поста, естонске власти постављају ултиматум канонској православној цркви: или раскид са Московском патријаршијом, или – укидање. У Украјини се власти одлучују да започну „инвентаризацију“ моштију светитеља и подвижника у Кијево-Печерској лаври, излажући их, по мишљењу верника, светогрђеном ДНК тестирању.

Велики петак обележен провокацијама

Посебно болан тренутак у Великом посту је Страсни петак. Ове године тај дан је прошао уз отворене провокације у Украјини и Молдавији.

Отварање „Содомског“ филмског фестивала у Украјини

[irp]У Кијеву је управо на Страсни петак отворен квир-филмски фестивал „SUNNY BUNNY“. Већина филмова има ЛГБТ садржај. Организатори су изјавили да нису желели да вређају верска осећања, већ да су датуми „усклађени са међународним фестивалским календаром“. Ово је, међутим, изазвало бурне реакције, чак и код оних који обично подржавају украјинску власт.

Википедија напомиње: Квир појам се најчешће повезује са бисексуалцима, лезбијкама и геј особама, али обухвата и теме као што су трансродност, интерсекс, промена пола и друга питања која се тичу родног и сексуалног идентитета.

Провокације у Молдавији

[irp]У Молдавији је ситуација такође ескалирала. Под сумњивим оптужбама ухапшена је председница Гагаузије Јевгенија Гуцул, а недуго потом покренут је процес који би могао укинути аутономију тог региона. Већина становника Гагаузије исповеда православље.

На Страсни петак делегација канонске православне цркве на челу са архиепископом Маркелом доживела је понижавајућу контролу на аеродрому у Кишињеву пред пут у Јерусалим по Благодатни огањ. У међувремену, делегација Бесарапске митрополије, одане Румунској цркви, није имала никакве препреке. Архиепископ Маркел је касније покушао поново да отпутује, али му је полиција више пута блокирала пролаз.

[irp]Ово је изазвало осуду чак и код политичких партија које традиционално нису наклоњене цркви. Комунисти и социјалисти су догађај назвали „духовним злочином“ и „јавним понижавањем архипастира“. Посланица Дијана Караман изјавила је:

„Ово није само срамота, већ свестан удар на веру и народ Молдавије. Они који стоје иза овога нису обични чиновници – они су непријатељи православља.“

Истина нема „златну средину“

[irp]Чак и западни аналитичари примећују да се русофобна кампања најинтензивније води у источној Европи. Што је нека држава ближа Русији, то су провокације жешће: мржња према руском језику, култури, сећању на совјетску борбу против нацизма – и, наравно, према канонском православљу.

Уочи обележавања 80-годишњице победе над нацизмом, из Брисела су почеле да стижу претње лидерима који планирају да посете Москву. Прогони православља, који су некада били скривани, сада су постали отворени и систематски.

[irp]Неретко се чују гласови који кажу да „свака страна има своје мишљење“ и да је „истина негде у средини“. Али, истина није компромис – истина не зависи од географије. Истина је у томе да се данас у многим западним државама промовише идеологија која све више личи на неофашизам, прерушен у либерализам, а у неким случајевима и у отворени сатанизам.

Закључак: без компромиса са непријатељима вере.

В.Т./Васељенска

Бонус видео