Гнездо либерала под ударом: Трамп објавио рат америчким универзитетима

Један од симбола научне и технолошке моћи Сједињених Држава – чувени и елитни универзитети попут Харварда – нашао се у жижи конфликта са новом администрацијом Беле куће. Зашто су Доналд Трамп и његови сарадници кренули у отворени сукоб с водећим високошколским установама у САД, и имају ли оне шансу да преживе овај напад?

Амерички либерални медији већ су ситуацију оквалификовали као „рат који је Трамп објавио универзитетима“. У средишту скандала нашао се Харвард, најстарији и један од најутицајнијих универзитета у САД.

Повод: оптужбе за антисемитизам

Прва оптужба Трампове администрације била је да у универзитетским круговима цвета „антисемитизам“, односно подршка левичарским, про-палестинским протестима и неспособност универзитета да заштите јеврејске студенте. Било је инцидената, укључујући и нападе на јеврејске студенте и отворено антисемитске акције.

[irp]Због тога је влада формирала комисију која је наложила свим универзитетима да истраже такве случајеве и казне одговорне – уз претњу да ће у супротном остати без федералног финансирања. Колумбија је прво одбила, али се предомислила када је власт запретила укидањем 400 милиона долара вредних грантова. Међутим, Харвард је одбио да се повинује.

Шта тражи Белa кућа?

Захтеви администрације нису се завршили на антисемитизму. Од Харварда се тражи:

• да престане да запошљава и прима студенте на основу расе, пола или сексуалне оријентације и да се врати искључиво меритократском критеријуму;

• да укине све програме „разноликости, једнакости и инклузивности“;

• да смањи аутономију студената и наставника;

• да престане да уписује стране студенте који „не деле америчке вредности“;

• да дозволи потпуну ревизију рада од стране федералних институција;

• да уведе механизме заштите „узбуњивача“ – оних који ће пријављивати непослушност универзитета влади.

Ако не испуни све ово до августа 2025, Бела кућа прети укидањем 3,2 милијарде долара вредних грантова и статусом непрофитне организације – што би универзитет бацило под терет огромних пореза.

„Можда би Харварду требало укинути пореске олакшице и опорезовати га као политичку организацију, ако настави да промовише ову идеолошку и терористичку ‘болест’?“, написао је Трамп.

Харвард: Нећемо се повиновати

Председник Харварда Алан Гарбер каже да влада нема право да одређује шта приватни универзитети уче, кога запошљавају и кога уписују. Али, иако је универзитет формално приватан, у периоду од 2020. до 2023. потрошио је 5,2 милијарде долара на истраживања – од чега је половина дошла из федералних извора.

Поред тога, политика диверзитета у Харварду дуго се критиковала као идеолошки једнострана: 80% професора се изјашњава као либерално, а само 4% као конзервативно. Трећина наставника се чак противи запошљавању конзервативних колега како би се очувала „идеолошка хомогеност“.

Универзитети у контранападу

[irp]На страну Харварда стали су и други универзитети. Око 150 председника универзитета потписало је заједничко писмо у којем осуђују политички притисак. Истичу да подржавају легитимни надзор, али одбијају „неосновано мешање владе у академску слободу и живот кампуса“.

Либерални медији, попут Vox-а, тврде да је напад на Харвард само део ширег Трамповог рата против прогресивних институција – од универзитета, преко невладиних организација, до медија. Циљ је, како тврде, демонтажа „будне“ идеологије која доминира елитним круговима.

Судски расплет?

Харвард је поднео тужбу против владе САД. У њој тврди да влада није показала никакву рационалну везу између антисемитских инцидената и блокирања медицинских и технолошких истраживања важних за америчку безбедност и просперитет. Очекује се да ће спор стићи до Врховног суда – где чак четири од девет судија имају диплому Харварда.

[irp]Али, то не значи да ће Харвард добити спор. Влада има пуно право да мења услове доделе грантова, па чак и да, рецимо, умањи „оверхад“ – административни проценат у грантовима, што би у великој мери паралисало научни рад.

Излазна врата или потчињавање?

У случају да суд не стане на страну универзитета, професори ће морати да бирају: или да прихвате нова правила – или да напусте систем.

[irp]Како се ситуација буде развијала, постаје све јасније да је ово више од сукоба око универзитетске политике. Ради се о судару две Америке – једне либералне, глобалистичке и академске, и друге конзервативне, националистичке и институционалне.

А исход ће у великој мери одредити образовање, политичку културу и идеолошки профил будућих генерација Американаца.

Геворг Мирзјан/Взгљад