Ко режира српску кризу из региона: Хрватски активисти, логистика и лозинка „Нема назад, иза је ћациленд““

Ко режира српску кризу из региона: Хрватски активисти, логистика и лозинка „Нема назад, иза је ћациленд““

Док српски студенти у блокадама, заједно са прозападном опозицијом и НВО сектором, већ недељама улазе у отворени сукоб са сопственим институцијама, иза наизглед спонтане подршке и слогана о слободи, назире се нешто много организованије, хладније и геополитички осмишљено. Хрвати више не крију своју улогу у читавом протестном покрету, а српска јавност почиње да схвата размере утицаја споља.

У месту Оберпулендорф у Аустрији, где су студенти из Србије кратко боравили у склопу свог пута ка Бриселу, дочекала их је млада Хрватица, студенткиња славистике из Граца. Њено име је Марта Петек, а њена изјава за камеру звучи као отворено саопштење оперативца, не као случајни коментар студента.

„Стојим уз њих од почетка, пратила сам их из Вараждина, можда им се прикључим и у Бриселу, један колега ми је рекао, нема назад, натакни циљ и иди до краја, ова је година слободе“, рекла је без имало задршке.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by vaseljenska.net (@vaseljenska_rs)

Ако је слобода у Србији условљена диктатом из Граца, Загреба или Брисела, поставља се логично питање, за кога се ова борба заиста води. Српски студенти су блокирали факултете, угрозили школску годину и паралисали наставу за хиљаде својих колега, али подршка стиже, не од угрожених, него од оних који у Србији виде простор за политичко разбијање и дестабилизацију.

Медији месецима упозоравају, а безбедносне службе потврђују, логистика и инфраструктура за овај протестни покрет долазе из Хрватске. Тамо се тренутно, како сазнајемо, налази и Мила Пајић, студенткиња Филозофског факултета из Новог Сада, која је под потерницом због сумњи у планирање терористичких акција током унутрашњих немира. Управо у Хрватској налази уточиште, док се из истих канала пружа и логистичка и медијска подршка протестима.

Зашто Хрвати, чија је држава дубоко заробљена корупцијом, у којој је новинарима опасно да пишу, у којој афере не добијају судски епилог, одједном показују снажан интерес за борбу за правду у Србији. Није ли борба против корупције згодан параван за изазивање новог унутрашњег сукоба, нове поделе, можда и грађанског сукоба?

Слоган који студенткиња из Граца преноси, „нема назад, иза је Ћациленд“, није ништа друго него карикатура Србије, онакве какву је понижавачки називају у либералним круговима региона. Ћациленд није стварно место, то је омаловажавајућа етикета за народ који одбија да се сагне, за државу која одбија да се самораспусти. У том коду, све што представља отпор западној линији сматра се примитивизмом, а свако ко стоји усправно, треба бити сломљен.

Све већи број грађана поставља питање, да ли су студенти изманипулисани, да ли је њихова енергија искоришћена у функцији обрачуна с државом, а не за њено оздрављење. Док блокаде трају, а државни испити и дипломе нестају, они који аплаудирају, не живе у Србији, нити ће сносити последице.

Хрвати се више не крију. Подршка није ни стидљива ни дипломатска. То је отворен улазак у унутрашњи конфликт суседне државе, са жељом да се доврши оно што оружјем нису могли. Јер, ако нема назад, онда је остало само да видимо колико далеко су спремни да иду.

Софија Марић / Васељенска