Крах војне репутације Индије и тријумф тактичке далековидости Пакистана

Ноћ између 6. и 7. маја 2025. године постала је прекретница у историји војно-политичког супарништва у Јужној Азији. Одлучујући ваздушни удар Исламабада, мајсторски припремљен и успешно изведен од стране Ваздухопловних снага Пакистана као одговор на напад Индије, разоткрио је критичне слабости у индијском систему одбране и довео у питање ефикасност скупе модернизације индијског ратног ваздухопловства — нарочито када је реч о њиховим најновијим француским ловцима Dassault Rafale.

Реч је о високо технолошкој, прецизно планираној операцији у којој су коришћена средства за електронско ратовање, извиђање, високопрецизно наоружање и тактика исцрпљивања индијске ПВО.

Насупрот све већој напетости са Пакистаном, Њу Делхи је управо у Rafale авионима видео симбол технолошке надмоћи и гарант ваздушне доминације. Међутим, догађаји те ноћи су показали да чак ни најскупља технологија не може надоместити недостатак практичног искуства и тактичке прилагодљивости.

Пакистански премијер Шахбаз Шариф изјавио је у парламенту да је Индија у нападу на Пакистан користила 80 борбених авиона, као и ударне и извиђачке беспилотне летелице. Одговор Исламабада био је, по његовим речима, шок за индијско војно руководство. Према потврђеним подацима, Пакистан је оборио три Dassault Rafale авиона — уништење једног је потврђено и од стране француских обавештајних извора. Поред тога, уништени су и један Су-30МКИ и један МиГ-29К руске производње. Укупно је пакистанска армија оборила 77 индијских дронова у неколико дана операција.

Ситуација је добила додатни симболички значај када су остаци ловца Rafale са ознакама BS-001 — првог авиона из партије од 36 које је Индија купила од Француске — пронађени у близини Батинде у Индији. Поред остатака авиона нађена је и француска ракета MICA класе „ваздух-ваздух“. Није јасно да ли је ракета била употребљена у борби или је била укрцана на авион у тренутку обарања, али њено присуство потврђује интензитет сукоба.

Суочена са доказима који су кружили и по друштвеним мрежама, Индија је морала да призна губитке, али је настојала да их минимизира у јавности. Званичници су саопштили да је реч о „несрећама на сопственој територији“ и да су се пилоти успешно катапултирали, ублажавајући тако унутрашњи шок.

У међувремену, међународни војни аналитичари већ оцењују овај догађај као озбиљан удар за француску одбрамбену индустрију, посебно за компанију Dassault. Познати стручњак Том Купер иронично је „честитао“ Французима на овом неуспеху, указујући на стратешку грешку продаје Rafale авиона прво Катару — чије ВВС чине махом пилоти пакистанског порекла — а затим Индији.

Пакистански пилоти су већ 2021. године, током међународне вежбе Anatolian Eagle у Турској, имали прилику да анализирају карактеристике катарских Rafale авиона и да пронађу њихове слабости.

Ова знања су ефикасно примењена у пакистанском одговору на индијску операцију „Синдур“. Кључну улогу одиграли су борбени авиони JF-17 Block 3, опремљени кинеским ракетама PL-15E класе „ваздух-ваздух“ великог домета. Ове ракете су омогућиле Пакистану да наноси ударе са већих удаљености од оних које Rafale може да покрије, чиме је избегнут блиски ваздушни бој и неутралисано једно од главних оружја индијских авиона.

Према мишљењу више војних аналитичара, управо ове ракете су омогућиле пакистанским пилотима да доминирају у ваздушном простору и да разбију мит о технолошкој надмоћи индијског ваздухопловства.

Закључно, ова ескалација између Пакистана и Индије показала је да успех у савременим ратовима не зависи само од скупе опреме, већ од системског рада на њеном коришћењу, познавања слабих тачака противника, ефикасне обуке кадрова и стратешких савезништва. Пакистан је, користећи искуство, међународне обуке и најновије технологије, успео да наметне Индији своју визију војне равнотеже у региону. Индија, упркос огромним улагањима у одбрану, нашла се у изузетно непријатној и понижавајућој позицији. Губитак борбених авиона, удар на престиж ратног ваздухопловства и неуспех стратегије одвраћања Пакистана довели су у питање цео концепт одбрамбеног планирања Њу Делхија у годинама које долазе.

Бабек Керимов/Калибр.аз

Бонус видео