Шта можемо очекивати од понтификата Лава XIV?

8. маја 2025. године, конклав Римокатоличке цркве изабрао је новог папу. За већину верника и аналитичара, избор 69-годишњег кардинала Роберта Френсиса Превоста, који је узео име Лав XIV, био је велико изненађење. Он није био у врху ниједне прогнозе или „кандидатских листа“, што је додатно појачало ефекат неочекиваног.

У ранијим анализама смо писали да је готово немогуће погодити ко ће постати папа, као што се то показало и на последња три конклава. Чак смо спомињали и филм Конклав (2024), у којем је папом постао неко непознат широј јавности – и то се заиста догодило. Хајде да погледамо ко је заправо Лав XIV и какву политику можемо очекивати у наредним годинама.

Ко је нови папа?

Кардинал Роберт Френсис Превост рођен је 14. септембра 1955. године у Чикагу, у породици француско-италијанског оца и мајке шпанског порекла. Теологију је студирао код августинаца и 1982. године постао свештеник. У Риму је докторирао канонско право. Већи део своје пасторалне и епископске каријере провео је у Перуу, где је стекао и држављанство.

[irp]Од 2014. био је епископ у Чиклају, а касније и на утицајним позицијама у Ватикану, укључујући и ону на челу Дикастерија за бискупе – институције која одлучује ко ће постати бискуп или кардинал. Управо због тога, тврде у Ватикану, многи кардинали су гласали за њега „у знак захвалности“.

Папом је постао 8. маја 2025, а кардинал га је именовао његов претходник, папа Фрања, у септембру 2023.

Центрист, али не и слаб

Папа Лав XIV се сматра умереним, центристичким гласом у Цркви – ни превише либералним, ни превише конзервативним. Управо та умереност омогућила му је подршку у подељеном конклаву, где се конзервативци и либерали нису могли договорити. Његове изјаве показују жељу за приближавањем верницима и служењу, а не владању. Верује да епископ не треба да се понаша као „мали кнез“, већ да дели страдања и проблеме свог народа.

Сматра се једноставним, скромним човеком. Његови блиски сарадници кажу да је суздржан и дипломатски опрезан – увек пажљив у изражавању.

Питање ЛГБТ+ и морала

Иако није познат као оштар критичар, Папа Лав је више пута истакао своје неслагање са савременим западним трендовима. Још 2012. критиковао је популаризацију хомосексуалности и концепт „родне идеологије“. Био је против увођења програма родне равноправности у перуанске школе, тврдећи да се тиме „стварају родови који не постоје“.

[irp]Ипак, све његове изјаве биле су веома дипломатске, што отежава јасно позиционирање. Зато га многи доживљавају као затворену личност – зна се мало о томе шта он заиста мисли.

Американац на папској столици

Избор првог папе из САД представља историјски моменат. Његово име, Лав, асоцира на Лава XIII, папу који је био познат по социјалној енциклици Rerum Novarum. То може указивати на Папину намеру да се ангажује у глобалним друштвеним и економским питањима.

Међутим, упркос америчком пореклу, Лав XIV није „папа по мери Вашингтона“. Доналд Трамп је, на пример, отворено подржавао кардинала Долана као свог кандидата. Лав XIV не дели политичке ставове бившег председника. Противио се његовој миграционој политици, што је и објавио у једном свом тексту који је подељен милионима пута.

Због тога, иако је „њихов“, Папа Лав за Американце ипак није „њихов човек“.

Лав XIV и рат у Украјини

[irp]Нови папа је већ добио подршку званичног Кијева. Председник Зеленски је изразио наду да ће Лав XIV наставити пут подршке Украјини. Иако је до сада мало говорио на ову тему, Превост је више пута истакао да се ради о „правом империјалистичком нападу Русије“, који је мотивисан „територијалним амбицијама и жељом за влашћу“.

То говори да би Папа могао наставити курс свог претходника и по питању рата – што значи критика Русије, али и позиви на мир.

Закључак: компромис уместо револуције

Иако многи у његовом избору виде победу реформатора, папа Лав XIV не делује као револуционар. Он представља равнотежу унутар Цркве: довољно умерен да смири тензије, али довољно чврст да задржи јасне ставове по кључним питањима.

Да ли ће наставити политику папе Фрање или ће се отиснути у сопственом правцу – остаје да се види. Али једно је сигурно: његова појава у ватиканској историји биће запамћена.

Назар Головко/Савез православних новинара

Превод с руског:В.Т./Васељенска