Историјски избори у Албанији: Рама 16 година на власти, Отворени Балкан и тзв. Косово или повратак „непожељног“ Берише

Албанија 11. маја излази на парламентарне изборе који би, без обзира на исход, могли да представљају преседан у новијој политичкој историји те земље. Сукоб између актуелног премијера Едија Раме и опозиционог лидера Салија Берише носи тежину историјског дуела, и унутарпартијски и генерацијски.

Ако Рама, који је на власти од 2013. године, освоји четврти узастопни мандат, постаће први политичар у албанском плурализму који ће владати пуних 16 година. Такву политичку дуговечност имао је једино Енвер Хоџа, вођа комунистичке Албаније. Са друге стране, ако победи Бериша и његова Демократска партија, то ће означити повратак човека кога је Стејт департмент прогласио непожељним, и који у 81. години инсистира да се неће повући из политике до последњег дана.

Предизборна кампања била је мирнија него ранијих година, али и суштински празна. Доминирало је лично омаловажавање политичких ривала, а мање програмски дијалог. Владајући социјалисти обећавали су наставак европских интеграција, повећање плата и пензија, али и улазак у ЕУ до 2030. године. Рама је из кампање искључио старе кадрове и на листу поставио нова имена, посебно на „затвореним листама“ са загарантованим мандатима.

Истовремено, истакао је реформу правосуђа као кључно достигнуће, тврдећи да у Албанији више нема „недодирљивих“. Под истрагом или у притвору су бројни бивши функционери, укључујући и Рамине сараднике: градоначелника Тиране Ериона Вељијаја, бивше министре Саимира Тахирија, Илира Бећју, Лефтера Коку и Арбена Ахметаја.

О регионалним темама, тзв. Косову, „Отвореном Балкану“ и односима са суседима, премијер није говорио, осим што је те поруке поставио на билборде.

Опозиција, предвођена Салијем Беришом, фокусирала се на социјалну беду, корупцију и обећања о драматичном расту личних примања: пензије од најмање 200 евра, минимална плата од 500, а просечна 1.200 евра. Истовремено, Бериша је обећао да ће одмах по доласку на власт поништити споразум „Отворени Балкан“, тврдећи да он угрожава интересе албанских пољопривредника и домаће привреде.

„Отворени Балкан ће бити бачен у смеће. Тај споразум ће бити поништен у првој недељи наше владе“, поручио је.

Мање и нове партије више су се бавиле патриотским темама. Елена Коцаћи из Албанског националног савеза оптужује Раму да гура „бекташијску државу“ уместо националног уједињења са тзв. Косовом. Странка „Албанија може“, блиска тзв. премијеру у Приштини Аљбину Куртију, позива на формалну координацију свих политичких одлука између Тиране и тзв. Приштине.

„Ниједна одлука у Тирани не сме бити донета без сагласности тзв. Приштине“, изјавио је лидер странке Адријатик Љапај.

Избори ће, према свим прогнозама, поново донети предност Социјалистичкој партији, али питање је да ли ће Рама успети да задржи већину у парламенту. Његов сан о недодирљивој стабилности може да пољуља мобилизација опозиције.

Са друге стране, евентуална победа Салија Берише била би повратак политичког ветерана у врх власти – упркос годинама, санкцијама и међународним критикама. То би био историјски реванш, али и ново поглавље неизвесности за земљу која већ деценијама трага за институционалним балансом.

На изборима учествује осам партија и три коалиције, а право гласа има преко 3,73 милиона грађана. Гласање ће се одвијати на 5.050 бирачких места, у земљи и дијаспори.

Васељенска